Last night I had a dream
You were in it, and I was in it with you
And everyone that I know
And everyone that you know was in my dream
I saw a vampire
I saw a ghost
Everybody scared me but you sacred me the most
Ovo je jedna od onih pesama koje se lako zavuku u mali mozak i krenu da se vrte neprestano.
Dobre poznavaoce muzike ne treba da podsećam da je autor ove pesme veliki Randy Newman i da je snimljana na njegovom kolosalnom albumu Sail Away (1972).
Danas ću se pozabaviti sasvim drugom pričom…
Kao što se desilo i Jacku Bruceu sa albumom Jet Set Jewel, Mike Patto je popušio albumom Monkey’s Bum – odbijeni su od strane diskografske kuće za koju su snimali. Mogu samo da nagađam da li su predstavnici kompanija imali „vodu u ušima“ pri preslušavanju snimljenih materijala, ali pravu istinu o ovim događajima nikada nećemo saznati. Momci iz Islanda su prigovarali Pattou da „progresivna muzika“ nije više interesantna, što je notorna glupost, kao i to što je gitarista Ollie Halsall napustio grupu u toku snimanja albuma. To u neku ruku ima smisla, jer je Halsall otišao u grupu koja je, u to vreme, više obećavala – Tempest, a Patto im je uzvratio da ne kreće u promociju albuma bez vrhunskog gitariste.
Imao je Patto u šteku još spremljenih pesama, ali mu to nije pomoglo. Gazde su bile 
neumoljive. Šta god mislili o tim nerazjašnjenim okolnostima, meni se čini da je ovo jedan od najboljih Pattovih trenutaka – Halsall je prisutan u par pesama, ali njegova interakcija sa Melom Collinsom bila je fantastična.
Album Monkey’s Bum nikada zvanično nije izašao. Trideset godina od snimanja, objavila ga je mala italijanska diskografska kuća. I to sa ko zna kakvih mastera jer je zvuk na njemu očajan.
Mike Patto se odavno preselio na Neko bolje mesto, a ja i dalje živim u nadi da će Island, jednoga dana, objaviti prave snimke ovoga albuma.
Zato što to zaslužuje.