Ko je Daryl Hall, pominjali smo u više navrata. Recimo, kada beše reč o važnom duetu čiji je on bio član i koji je visio po top listama dok nisu dosadili i bogu i đavolu, a sve zbog dekadendnog manira da pišu fantastično dobru muziku koja se lako prodaje. Stvar koju Hall radi poslednjih godina je jedna fenomenalna emisija televizijskog formata i trajanja, gde on u svoju kuću u planini poziva razne muzičare koji imaju kapaciteta da stanu rame uz rame sa njim, pa malo ćaskaju, pa kuvaju, pa se zajebavaju za trpezom, pa malo sviraju pred kamerama, uživo, i to tako da prosečan ljubitelj muzike obično veli “pa šta je ovo, suncetiebemžareno!”. Setićete se, možda, one “duple porcije” ludijanja Joea Walsha baš kod Daryla Halla, gde je odsvirana konačna verzija “Life’s Been Good“, o “Rocky Mountain Way” da i ne govorim.
No, boravili su i drugi velemajstori kod Daryla Halla. Recimo, ovaj.
Ko je Todd Rundgren?
Kada vam neko postavi to pitanje, jedan jedini pravilan odgovor, ako vam je život mio, glasi: “Samo tetki da odnesem lek”, praćen jakim sprintom u pravcu koji što pre treba da postane nepoznat onom koji vam je postavio to pitanje. Ja se, međutim, podmećem da ipak okrznem opus tog čoveka, onako posredno i praveći se blesav, iako je činjenica da ni posle trideset godina (makar delimičnog) poznavanja njegovog strahovito obimnog i strahovito zanimljivog opusa građenog već pedeset godina nisam baš sasvim siguran o čemu bih pričao kad bi me neko o njemu pitao. A brzo se zaduvam ako potrčim, pa nemam kud…
Prisetiću se, ipak, krajnje podmuklog podmetanja muzike Todda Rundgrena i njegove grupe Utopia poštenom čoveku među samurajima (a kao da ostali nisu pošteni – osim one dvojice koji su bili vinovnici te zle podmetačine), vazda hrabrom, uvek vrednom, novih saznanja neprekidno željnom i u ovoj epizodi bolno nasamarenom Milošu, koji je svoje oduševljenje tom muzikom projektovao u odličan prilog pun faktografije o karijeri tog, citiram, kompozitora, producenta, multiinstrumentaliste, multimedijaliste… to jest, da nežno zagrebemo površinu ovog multimonstruoznog fenomena, čoveka koji se i širinom i dubinom i trajanjem opire bilo čijim očekivanjima i propratnim katalogizacijama. Završen citat, a ostalo pročitajte sami.
I tako, Todd Rundgren je došao mečki na rupu i tu je nastala muzika vredna vaše pažnje, a kamoli vremena. Ne bih vas više zadržavao: poslušajte i drugo što se na Cevki može pronaći sa tog susreta, sve je vredno, uključujući i pogled sa te terase, oca li im jebem lopovskog. A ja odoh samo tetki da odnesem lek…
Komentari su onemogućeni.