Utovar nedeljom, 13. septembar

Nije baš sve kako smo planirali. Šta ćete, dešava se.

Nekako se zadesi sinhronicitet (što je princip koji je među Samurajima Skoja empirijski dokazan kao valjan) da nas salete obaveze i gužve sa svih strana, pa da se nematerijalni interes potisne pred materijalnim, da ljubav prema saznanju ustupi mesto ljubavi prema porodici i da izgovorena reč dobije novo tumačenje u perspektivi vremena i usahlih očekivanja.

Nema tu ničega strašnog: ljudi smo, gledamo da sutra dočekamo barem jednako spokojni kao što je danas bilo, a ako može bolje, niko se neće naljutiti zbog toga.

Malo smo se umeljali u toku nekih prethodnih zaleta. I zato sad negde mora da se slomi.

Kako stoji stvar, slomiće se na tempu objavljivanja na Suštini pasijansa i na scenariju na koji ste već navikli. Da se ne bismo pretvodili u puke kopirajtere, nego da bismo očuvali manir iskazivanja sopstvenog stava prema onim ljudima, predmetima i pojavama na koje nailazimo i skrećemo pažnju, nešto će morati da se menja. U tom procesu, jer ništa se neće promeniti odjednom, bilo bi dobro da dobijemo vašu pomoć.

Objasnićemo vam u danima koji dolaze. Pažljivima neće promaći.

U međuvremenu, evo vam jedne fotografije. Autor je Branislav (Brian) Rašić, legendarni fotograf koji je dugogodišnjim mukotrpnim radom dosegao najviše visine svog zanata na terenu rock’n’rolla.

Tako je u četvrtak uveče izgledala arena u amfiteatru u Puli, gde je sinoć održan koncert Davida Gilmoura. O tom koncertu će nas, nadajmo se marljivo kao i uvek, izvestiti Šef kad se vrati iz Pule. Njeno veličanstvo muzika nam ne dozvoljava da se danas i ovde spuštamo na nivo dnevne politike. Umesto toga, poslušajte novi singl Davida Gilmopura, “Today“.

Savet Alana Forda:

Ili prati ili vodi. Nemoj da odustaješ i nemoj da pričaš bajke. Ovaj savet je besplatan.

(Iz prikrajka, Šef dobacuje: “To si odnekle prepisao!”)

Žali se Zemunac ortaku:

– Uvek me peku oči za vreme seksa!
– I mene! – reče ortak.
– Eh… Taj prokleti sprej za samoodbranu…

Redakcija Suštine Pasijansa poznaje jednog đaka prvaka koji je pre par dana objasnio da u borovoj šumi nema trave zato što svetlost ne može da se probije do zemlje. Roditeljima takvih pametnjakovića nudimo jedan mali savet:

A ako vaše čedo ide već u šesti razred, krajnje je vreme da ga izložite testu inteligencije. Ali ne nekom internetskom, gde ćete lako pronaći test koji dokazuje da IQ vašeg deteta iznosi oko 250-300, nego pokušajte sa prostom logikom u kombinaciji sa koncentracijom i motivacijom da se problem slomi snagom uma. Poslužite se čuvenom Ajnštajnovom zagonetkom.

U nizu od pet kuća različitih boja, živi pet ljudi različitih nacionalnosti. Oni piju različita pića, puše različite cigarete i imaju različite ljubimce. Na osnovu petnaest tvrdnji (bez ikakve začkoljice), valja odgovoriti na pitanje na kraju.

1. Englez živi u crvenoj kući.
2. Šveđanin drži pse.
3. Danac pije čaj.
4. Zelena kuća se nalazi odmah levo od bele kuće.
5. Vlasnik zelene kuće pije kafu.
6. Onaj što puši Pall Mall drži ptice.
7. Vlasnik žute kuće puši Dunhill.
8. Onaj što živi u srednjoj kući pije mleko.
9. Norvežanin živi u prvoj kući.
10. Onaj što puši Kent živi pored onog što drži mačke.
11. Vlasnik konja živi pored onog što puši Dunhill.
12. Onaj što puši Winston pije pivo.
13. Nemac puši Prince.
14. Norvežanin živi pored plave kuće.
15. Onaj što puši Kent živi pored onog što pije vodu.

Ko drži ribice?

I nemojte da varate tražeći odgovor onlajn, jer nećete slagati nas, već sebe. Nego uzmite olovku i papir, nacrtajte mrežu 5×5, pa polako upisujte parcijalna rešenja dok ne dođete do odgovora.

Među polurešenjima za koja ste mislili da će vas dovesti do nečega a u stvari vode u stranputicu, unapred možete da odbacite

–  ovom kraju niko ne puši domaće cigarete
– niko ne drži živinu
– niko ne pije kiselu vodu

Odavno nismo imali slučaj da neko od špricera pravi ideologiju, tako da odavno nismo morali da se klonimo kafanskih demagoga. Postoji crna slutnja da takvi još uvek nisu izumrli, nego da su se bili samo prikrili, čekajući neka za njih povoljnija vremena. Ovog puta, kako stvari stoje, organizovali su se bolje nego inače:

Nagrabusili smo: ovde negde se garant kriju i oni koji će vam za deset minuta oduzeti deset procenata života objašnjavajući vam da se špricer ne može napraviti od gazirane filtrirane mineralne vode, već samo od gazirane filtrirane bunarske vode.

Nota bene: na priloženoj vinskoj špricer-listi nedostaje tzv. analitički špricer. Elem, u jednu čašu se sipa vino, a u drugu soda.

Ako može pop pevač, onda može i popadija pevaljka.

Ide Ciga ulicom i vidi kako drugi Ciga pokušava da se obesi.

– Ej kume, pa šta to radiš? Šta se besiš, ‘bemte blesava?
– Ma pusti, ostavila me Ruža, nije mi do života!
– Ali zašto se onda vešaš oko struka, a ne oko vrata?
– Pa, prob’o sam oko vrata… Ali me guši.

I proveri taj kišobran pre nego što ga izneseš na ulicu.

Ljudi su sve čudniji a kobasice sve lošije.

Ne, ne pitajte. To je, prosto, tako. Mada ne bi moralo da bude tako.

Prijatan ručak vam želimo, onako odmah, s neba pa u rebra.

I dok se vi patite sa ovim bigburgerom, postavljamo vam jedno važno pitanje: da li bi vam smetalo ako bismo prekinuli sa utovarom nedeljom? Ako bi, zašto bi? Ako ne bi, a zašto to?

Pitanje nije akademsko, nego stvarno – tako da ste slobodni da zaista odgovorite na njega. A u slučaju da ne odgovorite, i to će biti signal koji nama nešto govori.