Elementary… or is it?
U jednoj od legendarnih scena slavnog crtanog filma Pepa Prase, na pitanje “Šta je to misterija?”, Tata Prase iskusno odgovara: “Misterija je nešto što detektivi dobro rešavaju”. Ta mi se scena uporno motala po glavi od kada je ovdašnji muzički urednik prijavio objavljivanje novog (dvanaestog, mašala!) studijskog albuma benda Spock’s Beard, Oblivion Particle. Da pustimo tzv. video koji prati izlazak albuma pa da vidimo u čemu se radi u toj zavrzlami.
Dakle, misterija je nastala upravo onog trenutka kada sam prvi put preslušao album: sve je zvučalo kao dosadno progresivno konstruisanje muzike na osnovama unapred određenih tonaliteta i ritma. Drugo slušanje je misteriju pojačalo jer ni na koji način nije promenilo prvi utisak, a gazda Peackok nije čovek koji će muzikom gubiti vreme, ni svoje ni tuđe. O čemu se onda radi?
Problem je pre svega nastao u tehnikaliji kojom se retko bavimo: opremi za slušanje muzike. Moji početni susreti sa albumom Oblivion Particle su se desili kroz zvučnike (recimo baš ove) firme Genius koja nije baš perjanica audiofilovanja, da se nežno izrazim (konačno, šta će mi bolji na poslu?) Par dana kasnije desila mi se nesanica zbog koje sam Oblivion Particle preslušao slušalicama, što je blago govoreći značajno promenilo ama skoro kompletno mišljenje… 😉
Oblivion Particle je laki prog komad, umerenog trajanja (devet pesama od kojih tek jedna meri jedva preko deset minuta). Pažljivo je uvijan, kao pita od domaćih kora, sauronski posmatrajući u pravcu radijske promocije benda, čemu nesumnjivo služi prvi singl koji danas slušamo – primetite nagomilanost popa u levom i kontrolisanog ludila u desnom delu trake za premotavanje, dok ni druge stvari nisu od raskida. Ostalih pesama na Cevki nema (biće kasnije, album je baš sveže iskočio), što je grehota jer sam se baš naoštrio da pustim Hell’s Not Enough, čije se poigravanje temom ne čuje baš često.
Svakako, Spok’s Beard je prog-super-bend, skup muzičara koji mogu baš sve, ali njihova muzika nikada ne uspeva da bude više od izuzetno odsvirane i savršeno upakovane muzičke zavese. Kako i zašto večito dolazimo do toga da besprekorni muzičari izgovaraju rečenice tipa “Ceo album je u još uvek u okvirima očekivanja naših slušalaca”? E pa, biće da se radi o tome da biti besprekoran muzičar nije dovoljno.
Pa ipak, Oblivion Particle nije za bacanje. To je album koji me je naterao da razmislim čime slušam muziku i koji zahteva pažnju, aktivnije slušanje. Obzirom na alternative – fejzbučno deljenje heroja bivših i sadašnjih uz sasvim novi život i priključenija P.M.Arkovića – pažljivije slušanje benda Spock’s Beard obećava. A Oblivion Particle dobija tri zvezdice. I da im je dosta.