Nekim albumima vreme ništa ne može. Takav je Kilimandjaro (1980), kojim su The Teardrops Explodes posle nekoliko godina mučenja uleteli direktno u ostrvsku post punk prvu ligu.
Tada sam po prvi put obratio pažnju na njihovog frontmena Juliana Copea.
Ono što se iz aviona moglo videti je da će biti problema. Zaklonjeni iza new wavea, zvučali su neobično – iz njihovih pesama na sve strane je izbijala garažna muzika & psihodelija. I ma koliko da su pesme bile lucidne i zabavne, a sam Cope harizmatična figura, bilo je jasno da neće napraviti nikakve pare.
Kako je vreme odmicalo, pesme na snimcima su postajale sve mračnije, a Cope sve komplikovaniji za saradnju jer je bilo teško proniknuti šta mu se muva po glavi. Preterana upotreba droga i stalne svađe između članova grupe nisu mogle da donesu ništa dobro, pa je tikva pukla za vreme snimanja trećeg albuma.
Cope je odmah zbrisao u provinciju, pokušavajući da se oslobodi duhova prošlosti. Njegove pizdarije pod uticajem LSD-ja i ekscentrično ponašanje vodili su ga ka mestu gde su već obitavali slični primerci poput Rokyja Eriksona & Syda Barretta – direktno u sanatorijum.
Snimanje prvog solo albuma, World Shut Your Mouth ( 1984 ), bila je terapija – zvuk je vukao na bivšu grupu, ali su tekstovi bili čista introspekcija, sa čestim referencama na detinjstvo. Neslavno je propao.
Kao i naredni.
Pravi oporavak je krenuo trećim. Saint Julian (1985) je promovisan singlom “World Shut 
Your Mouth”, kako se zvao i njegov prvi album, koji se, za divno čudo, plasirao u prvih dvadeset. I priča o Copeu počinje dalje da se odmotava na vrlo čudan način…
Pored snimanja velikog broja sopstvenih albuma stigao je da učestvuje i na nekoliko sporednih projekata. Postao je aktivista na raznim poljima i plodan pisac neobičnih interesovanja. The Modern Antiquarian i The Megalithic European bavile su se arheologijom, tri podebele knjige – muzikom: Krautrocksampler (1995), Japrocksampler (2007) i Copendium: A Guide to the Musical Underground (2012), a stigao je da napiše i dva toma autobiografije.
Zbog svega pomenutog više nisam siguran šta možemo da očekujemo od Copea u budućnosti. Jedino znam da nam neće biti dosadno.