Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas nešto nisam raspoložen, ali kada slučajno nabasam na ovakvu Ekipu raspoloženje mi se momentalno popravi. Još kada je u pitanju pesma koja je, u stvari, muzička magija, onda odmah puštam dalje.
Šef je pre nekoliko godina pisao o pesmi “Going to California” i svoj tekst zaključio rečima: “Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.”
Ova Ekipa, očigledno, ima i uši, i dušu.
Evo nas opet. U punom sastavu, u punom sjaju. Vaša pobeda. Jedino, pomalo ne prija kad nam na vrhu brda svaki put kažu da nije to taj kamen.
Sad bi trebalo izreći neke svečane reči, pa se onda latiti stare prakse podjebavanja aktuelne političke elite. Međutim, nešto nam nije do protokolarnog ponašanja, a baviti se politikom i političarima bi nam upropastilo današnji dan, jer teme koje možemo da otvorimo izazivaju želju za destrukcijom i samodestrukcijom. A to baš i nije neka perspektiva za nedeljno popodne.
Šta onda možemo da preduzmemo? Glugenije Svemogući se još nije vratio na radno mesto (na mailove ne odgovara, mobilni je isključio, a čujemo da više nema ni stalnu adresu stanovanja), pa da mu prepustimo pisanje uvoda. Lupali smo glavu neko vreme i onda smo se setili: evo vam jedne zanimljive fotografije, pa radite sa njom šta god poželite.
Ako je moguće, uradite ono za šta je predviđena rupa na ovoj fotografiji: zasadite drvo.