Kao što smo i najavili, nastavljamo foto druženje s porodicom Leković. Posle Aleksandre, čije smo radove gledali prošle sedmice, narednih šest dana gledaćemo svet kroz objektiv njenog supruga Lazara.
O svom bavljenju fotografijom Lazar Leković kaže:
Fotografija se ušunjala u moj život jako rano, još u detinjstvu, ali se u njemu bahato razbaškarila i zauzela sav slobodan prostor u poslednjih desetak godina. Životne okolnosti nisu dozvoljavale da se bavim slikarstvom, koje je moja prva ljubav i kojim sam se bavio u mladosti, a fotografija je tu prazninu popunila. Jednostavnost rada digitalnom tehnikom i velike mogućnosti igranja u računarskoj obradi dali su početni zamah mom ulasku u fotografiju. Fotografisanje u svim mogućim i nemogućim prilikama, veliki broj fotografskih web-sajtova, foto-konkursi, druženje sa sebi sličnim zaluđenicima i – odjednom fotografija je postala jako bitan deo mog života. Posvetio sam joj se potpuno, a upoznavanje sa istorijom i teorijom fotografije i uticaj meni bitnih autora kreirali su moj lični fotografski ukus i polako ali sigurno uticali na moju zonu interesovanja, pa od početne potpune posvećenosti „life“ fotografiji, moja traganja su se sve više usmeravala ka konceptualnom ili čisto likovnom izrazu. Istovremeno, tehnika koju koristim se od digitalne kreće unazad, u analognu fotografiju. Prestaju da mi budu važni megapikseli, ISO vrednosti i slične kategorije, digitalac sve ređe vadim iz torbe, a primat preuzimaju film, papir, klasičan aparat ili pinhole fotografija koji su primereniji mom senzibilitetu i mom trenutnom doživljaju fotografije. Dokle će me to odvesti videćemo 🙂
Nastavite sa čitanjem… “Žmurke”
