Oni koji se razumeju u ribe, tvrde da je barakuda, posle ajkule, najveća grabljivica koja živi u okeanima. Nikako nije za potcenjivanje, već za izbegavanje – zna, ponekad, da napadne i čoveka. Ne peca se na udicu jer poraste i do dva metra, a sto kila žive mere ostavlja utisak – i to ne samo u ribolovačkim pričama. Velike barakude, kada nađu jato riba, najedu se koliko mogu, a ostale ostave i čuvaju ih dok opet ne ogladne.
Naravoučenije: izbegavati letovanja u popularnim tropskim i suptropskim vodama. 
Ljudske primerke koje poseduju osobine ovih opasnih grabljivica susrećemo skoro svakodnevno – to su oni koji vrebaju svaku priliku da te barem malo “gricnu”. I njih se treba čuvati. A kako mi nismo ribolovački blog, posvetiću se muzičkim “ribama” koje su mi draže – one su aluziju na ovu vrstu iskoristile kao povod da naprave pesmu po kojoj će biti prepoznatljive tokom čitave karijere.
Sredinom sedamdesetih proširile su se glasine po novinama o friškoj muzičkoj senzaciji koja je dolazila iz Amerike. Dve zgodne sestre, Ann & Nancy Wilson, već su svojim prvim albumom sa grupom Heart dobro uzburkale duhove. Za očekivati je bilo da čujem nešto poput tadašnjih popularnih soft/rock vedeta, začinjeno zašećerenim ženskim vokalima… A dobio sam pesnicu posred lica. 
Kada je njihov drugi album, Little Queen (1977) dospeo u moje ruke, nisam imao više nikakvu dilemu. Ove devojke su odabrale sasvim neočekivani put kojim voze, a evidentno je bilo da njihovi uzori nisu u američkoj muzici, već sa druge strane Atlantika. Konkretnije, imao sam utisak da su slušale Led Zeppelin po ceo dan. A pogled na zanosnu plavušu, Nancy Wilson, ostavljao me je bez daha. 
Malo stariji čitaoci će se prisetiti da je pesma “Barracuda” bila vrlo popularna i na domaćim radio talasima, a malo ko se pitao o čemu ove dame uopšte pevaju. Prepuštali smo se eksplozivnom zvuku grupe koji udara pravo u stomak i uživali kada Ann, onako plantovski, otpeva “you’re gonna burn, burn, burn, burn to the wick… ooo, Barracuda!”.
Mnogo godina kasnije, u jednom od svojih intervjua, Ann je objasnila da je pesma nastala kao odgovor na iritantno ponašanje ljudi iz muzičke industrije i tabloidnih novinara koji su pokušavali da naprave senzaciju od foto sešna za omot albuma, stavljajući akcenat na njihove ženske kvalitete i spekulacije oko seksualnog opredeljenja, a ne na muziku kojoj se ništa ne može prigovoriti.
Na nastupu u čast grupe Led Zeppelin održanog 2012. godine povodom dobijanja prestižne medalje Kennedy centra, sestrice Wilson su otpevale antologijsku Stairway to Heaven.
Jeste li i vi primetili da su Robertu Plantu zasuzile oči? 