Čamac na Tisi

Ime Haile Selasije bilo je poznato svakom građaninu Jugoslavije. Kako i ne bi kada se često pojavljivalo u medijima – bio je jedan od najboljih prijatelja druga Tita. Istovremeno, dotični gospodin je bio car Etiopije i otelovljenje Boga za stanovnike Jamajke.

Priča je baš zapetljana.

Haile Selasije je, u stvari, titula i znači “Moć Trojstva”. A pravo ime ovoga čoveka je Tafari Makonnen. Kada je dobio plemičku titulu Ras, postao je Ras Tafari Makonnen.

Pokret Rastafarijanaca sa Jamajke smatra Afriku kolevkom čovečanstva, a Selasija kao onoga koji je pokazivao pravi put ka jednakosti & pravednosti među ljudima. Ideolog ovog pokreta, Marcus Garvey, još 1920. godine je prorekao da je dan oslobođenja crnaca blizu i da će se to desiti u trenutku kada bude krunisan prvi crni car u Africi. Igrom sudbine, upravo je Selasije bio taj. Da konfuzija bude još veća, on sam nije bio Rastafarijanac, već pripadnik Etiopske hrišćanske crkve (koja je vrlo zanimljiva tema za izučavanje – ne samo zbog glasina da su njeni sveštenici čuvari Zavetnog kovčega) i uopšte se ne zna šta je mislio o ovom pokretu.

Raste, možda naivno, veruju da mogu da žive u idealističkom svetu, bez nepoštenja, zavisti i pohlepe. Zalažu se za mir, pravednost i integritet svakog pojedinca. Uz muziku & poveće količine marihuane, zagovaraju jedinstvo sa prirodom i odbacivanje zapadnih vrednosti i kulture. Ne češljaju se i ne šišaju, pa su prepoznatljivi po svojim “dread” loknama koje simbolično predstavljaju lavlju grivu ili korenje koje ih povezuje sa zemljom (prirodom) i precima.

I sve bi ovo ostalo na nivou marginalnog pokreta/religije, kakvih ima na raznim meridijanima, da se u priču nije umešala muzika. Tačnije Bob Marley, koji je svojim uspehom proširio rastafarijanizam širom sveta.

Nekada smo i mi bili deo tog sveta. Nekako u isto vreme, početkom osamdesetih, u Jugoslaviji su nastale dve grupe koje su svirale rege. U Beogradu – Del Arno Band, a u Zagrebu – Naturalna Mistika. Kroz grupe su prodefilovali razni značajni muzičari, ali se njihov koncept nije menjao. Ne znam šta se desilo sa Naturalnom Mistikom, ali Del Arno Band još uvek postoji, mada sporadično nastupa. Da naglasim, njihove svirke su bile toliko dobre da su mogli da se pojave bilo gde u svetu i da budu ravnopravni sa jamajkanskim muzičarima.

“Čamac na Tisi” odličan je primer kako mogu da se pomire lokalno i globalno. Izašla iz pera maestralnog Darka Kraljića, jedna je od prvih džez pesama koja je snimljena u Jugoslaviji. U izvođenju sjajnog glumačko/pevačkog para Olivere Marković & Dušana Jakšića, bila je najslušanija pesma 1959. godine. U rege transkripciji ništa nije izgubila od svog šarma.

U međuvremenu, pojavio se veliki broj grupa koje sviraju rege na teritoriji ex-YU. One koje sam uspeo da čujem ostavljaju pozitivan utisak i zovu na dobar provod. Tako da imam odgovor i na čuveno Marleyevo pitanje:

Will Be Forever Love in Jah°?

Nego šta!

______________
° Kod Rastafarijanaca reč Jah (izvedena iz hebrejskog Jahweh) je sinonim za Boga/Selasija.