You want love
But it’s never deep enough
You want life
But it’s never long enough
You want peace
Like it’s something you can buy
You want time
But you’re content to watch it fly
Ova pesma me je dirnula baš tamo gde ne treba i podsetila na davnu epizodu sa gospođom B. koja se završila rečima: “Super mi je sa tobom, ali ne želim tako da provedem ostatak svog života.”
Ostao sam bez reči. 
Upravo sam završio čitanje biografije Elvisa Costella “Unfaithful Music & Disappearing Ink.” Ona je deo zanimljivog projekta, jer ide u paru sa kompilacijskim dvostrukim diskom Unfaithful Music & Soundtrack Album (2015), koji treba muzikom da ilustruje događaje o kojima Costello piše. Ta kombinacija savršeno funkcioniše.
Ova knjiga se teško ispušta iz ruku. Preciznije rečeno, teško se sklanja sa ekrana, jer je imam u elektonskom obliku. Iako je Costello jedan od onih autora koje pratim od prvog albuma i mislim da o njemu & njegovoj muzici gotovo sve znam, osećao sam se kao malo dete koje jedva čeka da sazna šta će da se dešava u narednom poglavlju. On je nadareni pripovedač i ono o čemu piše nije ni u jednom trenutku dosadno. Ređaju se slike iz detinjstva, mladosti, komentari o pesmama, a i o muzici uopšte. A to mi daje mnogo povoda za buduća pisanja.
Na kompilaciji se nalaze i dve do sada neobjavljene pesme. Jedna je rani demo snimak na kome je autor potpisan kao D.P. Costello, a drugi je današnja numera koja je pravo iznenađenje.
Ono što sam naučio iz ove knjige je da je pesma “April 5th” originalno izvedena u televizijskoj emisiji “Spectacle” koju je Costello pripremao i vodio. Sviralo se uživo, društvo mu prave Kris Kristofferson & Rosanne Cash, a svako od njih je napisao po strofu koju peva. Prema njegovim rečima, snimljena je gomila pesama koje su planirane da se nađu na zajedničkom albumu pod nazivom KCC. Negde je zapelo oko objavljivanja, a sudeći po ovom uzorku, imalo bi šta da se čuje.
Ostaje nam samo da se nadamo.
Zašto se ova pesma zove “April 5th“?
E, to pojma nemam.