Malo je ovakvih tipova koji hodaju ovom planetom. A ako se i nabasa na njih, to se desi sasvim slučajno. U trenutku kada čuješ prvi ton ostaneš otvorenih usta pokušavajući da upiješ sve ono što izlazi iz instrumenata preko kojih prebiraju njihovi magični prsti. I stalno imaš iracionalnu želju da barem malo zaviriš u njihovu glavu i pokušaš da pohvataš sve tonove koji kolaju u njoj – šta li tek tu “peva”?
Józef Skrzek je moj stari znanac, već decenijama se družimo. A to nije ni lako, ni jednostavno. 
