Animal, mineral, physical, spiritual
I’m the one you need
I’m the one you need
Rusty je imao nepogrešiv nos za loš tajming. Ne znam da li je bila reč o nameri ili o nekom naročitom nepojmljivom talentu, ali bio je sklon da mi dođe u posetu tačno kad sam u najvećoj gužvi. Sve bi to bilo u redu da je Rusty neko iz komšiluka: ne, bio je to moj drug iz Zagreba koji je kod mene dolazio na konak svaki put kada je dolazio u Kikindu dok je neumorno vrbovao Z. da se uda za njega. A koliko je ozbiljno mislio, ja sam prvi shvatio: kada je skinuo SMB uniformu koju je šetao po mojoj varoši četrnaest meseci, ostao je kod mene još tri dana, zbog nje, pre nego što je najzad otišao kući.
Tog popodneva je upao bez najave, što mu je bilo prvi put(a) – već je znao u kojoj smeni idem u školu tog meseca. Samo upade u moju sobu kao da je pre pola sata izašao da kupi cigarete, a ne pre dva meseca otišao kući iz kratke posete (a ta letošnja beše prva u nizu povratničkih dolazaka), izvadi jednu ploču iz kese i reče:
– Krajnje ti je vrijeme početi slušati bolju glazbu. Znam, ovo nemaš u fonoteci, što je greška; to je njen novi album. Hajde, najprije pusti A3 meni za ljubav, pa idi skuhat jaku veliku kavu. Onda idem k njoj, a ti preslušavaj ploču koliko hoćeš. No, tvoja je.
Rusty nikad nije pio alkohol, ali po količinama kafe koju je pio zajebao je i mene iz onih dana kada sam hleb zarađivao konfigurišući nekakve debele mrežne servere.
I pustim A3, kao da sam imao izbora.
