Oko može lako da prevari. A tek fotoaparat!…
Stvar je, zapravo, jednostavna. Pogledajte ovu fotografiju.
A ko voli, može da pogleda i veću… Mada ona nije neki uzor detaljnosti, jer je urađena prespora ekspozicija iz ruke sa malim aparatom, pa se to oseti na snimku.
Znate li koje je ovo mesto?
Neki od vas su, nadam se, prepoznali centralnu kupolu bazilike Svetog Petra u Vatikanu. Najveću hrišćansku bogomolju na svetu, do dana današnjeg, projektovao je i izgradio Mikelanđelo. Ovo sam slikao dan-dva pre isteka 2010. godine, prilikom turističkog boravka u Večitom gradu. Tada nisam imao čestitu foto-opremu, a moj verni Canon G6 je već pokazivao znakove umora, nisam mogao da zumiram, a nisam imao ni dovoljno širok ugao zahvatanja, pa nisam znao kako da uslikam ovu scenu; od više snimaka, ovaj je najbolji najmanje loš. U čemu je problem? Pa, u tome što ako niste bili tamo, ne možete da ukapirate koliko je ovo veliko. Imate li ideju?
Reći ću vam: pogledajte traku sa slovima pri dnu kupole. Koliko je široka ta traka?
Tri metra, braćo draga. Tri metra! Taj pečat (freska u kružnom polju, dole u sredini) je prečnika devet metara. Unutrašnji prečnik kupole je 41,5 m. Visinu do unutrašnje vršne tačke kupole nikako da nađem, ali ako se dobro sećam, reč je o 128 metara (ako i grešim, nije mnogo). Tek razmišljajući o tim merama, shvatite da je bazilika unutra duga preko 200 metara…
Kad se zateknete tamo, shvatite koliko je to strahovito veliko. Međutim, ne preovladava glomaznost. Naprotiv: bio sam opčinjen skladom strukture, ma savršenstvom svake linije koju sam video, da nisam imao šta da kažem ni onda, a nemam ni sad. Tako da je nejasno šta sam zaista hteo ovim prilogom, osim da nekako podelim sa vama utisak koji sam odande poneo i u meni je zauvek ostao.
U mojoj bucket listi se nalazi i penjanje na tu kupolu. Istina, vidikovac na vrhu bazilike je na barem deset puta većoj visini nego što moja trošna srčka to nalazi za prihvatljivo, ali ako treba da se gine zbog dobre fotografije, to je savršeno dobro mesto.