Ova pesma se odavno zavrtela na Suštini pasijansa, ali bez propratne priče.
Vreme je da to ispravimo i stavimo je u pravi kontekst.
Month: December 2015
Nije uprskano
Ove nedelje vas vodim po nekim zanimljivim mestima na kojima se neguje zanimljiva i kvalitetna fotografija. Danas vam predstavljam jedno krajnje neobično mesto: Unsplash.
Oklagija
Pre već ohoho godina, kome se u Emiratima jeo burek, morao je da potegne do Abu Dabija i Marina Malla, gde je, u kafeu pored klizališta, šef bio čovek iz Srbije, koji je svoju pretežno filipinsku ekipu naučio i da prave i da služe dobar burek. Jogurta ovde nema, ali ima labneha, što je još malo pa isto. Eto dobrog razloga da se vikendom poseti prestonica i vidi se sa prijateljima i poznanicima koji su samo 120 kilometara daleko, ali se viđamo kao da živimo na različitim planetama. I, onda, puče glas da bureka više nema.
Štafetu, ovog puta u Dubaiju, preuzeo je kolega Sirijac koji je studirao arhitekturu u Sarajevu, i čija je gospođa Bosanka pravila odlične tulumbe i baklave. No, lokacija se pokazala nedovoljno dobrom i, posle nekoliko meseci, ni tog mesta više nije bilo.
A onda se otvorila Oklagija.
KKK mi uze dragu
She went away for the holidays
Said she’s going to L.A.
But she never got there
Danas u Blicu tekst o komšijskoj svađi zbog tri slova “K” kojima su obeležena mesta za kontejnere ispred zgrade. Autor se referisao na “3K” televizijski kanal, no nama su pale na um neke druge odrednice.
Beži bre, sudija, da ne bih sad i tebe potkačio
I kao što rekoh, ove nedelje ću da vas provedem po nekim mestima koja pohodim da bih naparavao oči fotografijama.
Nastavite sa čitanjem… “Beži bre, sudija, da ne bih sad i tebe potkačio”
Škola za dečake
Kada se upustim u memoarsku literaturu, iznenađenjima nikada kraja. Tako sam, čitajući nešto o Davidu Bowieu naleteo i na ovaj, meni totalno nepoznat, biser.
Doduše, u vreme nastanka ove pesme, Bowie se još uvek odazivao na ime David Jones° i svim silama se trudio da izda prvi album.
Publika posle koncerta u Osaki
Ove nedelje ću vas prošetati po nekim mestima na kojima često zavirujem u fotografije. Za početak, ujka Toni.
Diverzija u fonoteci
Animal, mineral, physical, spiritual
I’m the one you need
I’m the one you need
Rusty je imao nepogrešiv nos za loš tajming. Ne znam da li je bila reč o nameri ili o nekom naročitom nepojmljivom talentu, ali bio je sklon da mi dođe u posetu tačno kad sam u najvećoj gužvi. Sve bi to bilo u redu da je Rusty neko iz komšiluka: ne, bio je to moj drug iz Zagreba koji je kod mene dolazio na konak svaki put kada je dolazio u Kikindu dok je neumorno vrbovao Z. da se uda za njega. A koliko je ozbiljno mislio, ja sam prvi shvatio: kada je skinuo SMB uniformu koju je šetao po mojoj varoši četrnaest meseci, ostao je kod mene još tri dana, zbog nje, pre nego što je najzad otišao kući.
Tog popodneva je upao bez najave, što mu je bilo prvi put(a) – već je znao u kojoj smeni idem u školu tog meseca. Samo upade u moju sobu kao da je pre pola sata izašao da kupi cigarete, a ne pre dva meseca otišao kući iz kratke posete (a ta letošnja beše prva u nizu povratničkih dolazaka), izvadi jednu ploču iz kese i reče:
– Krajnje ti je vrijeme početi slušati bolju glazbu. Znam, ovo nemaš u fonoteci, što je greška; to je njen novi album. Hajde, najprije pusti A3 meni za ljubav, pa idi skuhat jaku veliku kavu. Onda idem k njoj, a ti preslušavaj ploču koliko hoćeš. No, tvoja je.
Rusty nikad nije pio alkohol, ali po količinama kafe koju je pio zajebao je i mene iz onih dana kada sam hleb zarađivao konfigurišući nekakve debele mrežne servere.
I pustim A3, kao da sam imao izbora.