Month: December 2015

Један од пре: Томаж

И каже Зоћа, ако не знаш шта да пишеш, пусти своју плејлисту да ме подсети. Подсетила ме десетак пута, па ништа – тек друга рндаљка, она што ми врти фотке, ме подсетила. Па сам нашао и фотку.

А на фотци, један озвучени акустичар. Тј прво је био акустичар а после му се осладило да понесе и појачало и уштека гитару у њега, и опет му је добро ишло. Јер, за разлику од осталих из те екипе (Млинарец, Перцл, Буцо и Срђан, Ибрица, Даг, Мануфактура, …), умео је да грмне гласом.

Томаж

(велика и није лоша, овде сам већ савладао пресликавање старих негатива)

Томаж Домицељ ми је био првина по више питања. Први чупослав који се појавио на забавњачком фестивалу, са истим оваквим пончом и фризуром и гитаром од дванаест жица (какву сам већ видео, целу годину раније), свирао је увод у “Човек, каквог нема” за Мајду Сепе (на овом снимку је у сакоу, у директном преносу је било како кажем). Кеви сам морао штошта да објашњавам.

Nastavite sa čitanjem… “Један од пре: Томаж”

Jedna odavno: Agonija u podne

Stara priča o tome kad je vreme fotografisanju, a kad mu vreme nije. Foto-beleška iz vremena kad ovaj turista nije imao resurse protiv sunca u zenitu…

Dobro, de: nije bilo podne. Bilo je već pola jedan.

A sad, spektakl: Grba vadi svoje stare fotke iz naftalina.

Pamukale

Veća fotka je ovde. A sad, da objasnim sve po redu.

Nastavite sa čitanjem… “Jedna odavno: Agonija u podne”

Popodnevna dremka

Ne znam kako je sa vama, ali ja volim da dremnem posle ručka. To nema nikakve veze sa poslom i dnevnim umorom – to mi je navika od kada znam za sebe. Ne otkidam se od spavanja, dremka često ne traje ni petnaestak minuta, ali sam posle toga kao nov.

Moja venčana kuma nikada nije ukapirala taj moj tajming – i danas ima običaj da me zove baš u to vreme, kao što je to radila i pre nekoliko decenija.

Nastavite sa čitanjem… “Popodnevna dremka”

Једна од пре: црна, а царска

Фотка коју окачим овде некако изгура друге фотке снимљене истом приликом. Ове друге му некако дођу као бе страна сингла, ређе их се сетимо. Овог пута, шлагворт ми је дао Грба пре неки дан, оним мутним водопадом.

Ово је снимљено на Царској бари, на месту где се утабана стаза завршава а преко плићака је, на ниским стубовима постављена, дашчана стаза. Она води до видиковца, који је нешто као ловачка чека, платформа под кровом, чији је под метар ипо изнад воде. А воду углавном замишљамо као бистру. Осим кад није. Ово је бара.

Овог пута препоручујем да се погледа и велика, има ту свачега у ситницама.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: црна, а царска”

Utovar nedeljom, 6. decembar

A sad: ciljna ravnina benaste 2015. godine. Baš da vidimo kakvo nam finale spremaju na poligrafskom testiranju.

Da li je ova nedelja bila dovoljan dokaz da brzina protoka informacija lako amnestira sve one koji su predmet tih informacija u bilo kom kontekstu? Shvatate li vi uopšte koliko je dobro iskalibrisan medijski prostor? Kalibracija je važna stvar za precizno merenje, precizno kretanje, precizno gledanje i precizno laganje. Ako ne znate kako se kalibrišu vage, busole, durbini i poligrafi, loše ćete proći. Ključ je u tome da budete strpljivi, pa ćete naučiti sve što treba. Obaška što kalibrisanjem dajte kontekst informacijama i zato je važno da kalibraciju obavite vi, a ne ne ko drugi u vaše ime.

Važno je da i vi svakodnevno trenirate izazivanje empatije, baš kao što to rade oni ljudi koji imaju profesionalnu potrebu ili obavezu da lažu, a njihova imena znaju svi. Ali nisu ti ljudi tome krivi, jer oni nisu nikad ničemu krivi, nego su krivi svi ostali. Vi ste krivi. Da, vi.

Teško je

Tema je teška i preteška, a danas je nedelja, ručak samo što nije, već je tri dana prošlo otkako se Etna probudila i mi smo sad u sosu što smo pred vama načeli pretešku temu. Ali, vi ste tome krivi: stalno imate neka očekivanja, a lepo smo vas odavno upozorili da odbacite svaku nadu… uh, ne… k-hm… da odbacite svako očekivanje – svi vi koji ulazite ovde. Kao što reče onaj rasejani profa “milion puta sam vam rekao da ne preterujete”, tako smo vam i mi stotinu puta rekli da ste sami krivi što se izlažete Kalibrisanima u raznim medijima. Sklonite se, pobogu, pa to je gore od promaje!

A onda...I mi smo se pomalo umorili od natezanja tema, jer mnogo je slađe dremati nego se baviti teškim temama. Pa ćemo zato danas da prekršimo davno dato obećanje da vam se nikad nećemo obraćati kao kopirajteri. E, pa ‘oćemo. Da ne bude zabune: nećemo postati kopirajteri, nego… Mimikrija, znate ono kad đavo kaže “Pa ono je bio reklamni spot, Bile!” ili kad se lovac sakrije u žbun pa zviždi kao kupus u nameri da ulovi zeca. E, tako nekako.

Razumećete usput.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 6. decembar”