I wanna tell you a story
Every man oughta know
If you want a little lovin’
You gotta start real slow
She’s gonna love you tonight now
If you just treat her right now
Iz priloženih stihova jasno je o čemu se u pesmi radi. Klasika. 
Nama, malo starijima, pesma “Treat Her Right” je dobro poznata. Još davne 1965. godine bila je veliki hit u Americi u svojoj originalnoj, soul verziji. Sve dok je sa prvog mesta nije sklonila pesma Čupavaca iz Liverpula, “Yesterday“.
Zbog dvosmislenih stihova kojima se aludira na zna se šta, postala je omiljena za izvođenje muzičarima koji drže do svoje muškosti i tvrde svirke. Čuo sam je u bezbroj verzija, a i ova, najnovija, nije loša.
U stvari, povod za celu ovu pisaniju nije sama pesma, već novi album koji je objavio Billy Gibbons, legendarni gitarista grupe ZZ Top. Želeći da se po svaku cenu distancira od sirovog i prljavog zvuka matične grupe, snimio je nešto što recenzenti zovu “iskorakom u novom smeru” i, uglavnom, silno nahvališe.
Bolje da nisu.
Ono čega se Billy dosetio je da ubaci malo sitnih udaraljki i u nekoliko pesama pokuša da dočara zvuk Kariba. Rezultat je, barem meni, vrlo tanak: na tim “karipskim” pesmama sve zvuči kao vrlo rani snimci grupe Santana, s tim da je odmah jasno da Billy kao gitarista nije ni blizu maestralnom Carlosu koji se u takvom okruženju oseća kao riba u vodi. Ostale pesme su standardni mutirani bluz koji neprimetno prolazi pored slušaoca, obogaćen studijskim trikovima i očajnim pevanjem koje je zamaskirano efektima. Tako nešto može da prođe kod mene samo kao zvučna kulisa uz ispijanje kafe & čitanje novina.
Pomalo žalim za izgubljenim vremenom koje sam potrošio na nekoliko preslušavanja ovoga albuma, a Gibbonsu bi bilo bolje da se drži onoga što najbolje zna da radi.