Nesanica

Oh, noche tan larga,
sin vida que me envuelve
y me atrapa en un lamento,
un grito en silencio.

E, ako ste znatiželjni da čujete o čemu se u pesmi radi, naučite španski. Nije na odmet. Ili zaposlite prevodioca. 🙂

Naziv današnje numere “Que Voy a Hacer” bi, u mom slobodnom prevodu, glasio “А šta da radim”. Uostalom, tema je slična kao i u istoimenoj Štulićevoj pesmi. Atmosfera u njoj je savršena, pogodna je za slušanje posle ponoći i posle nekoliko ponavljanja dao sam se u potragu kako bih saznao nešto više o pevačici.

Nastavite sa čitanjem… “Nesanica”

Utovar nedeljom, 31. januar

Sedmica koja je iza nas obilovala je gomilom gluposti s domaćeg terena. Na žalost, ne znamo koji od dosadašnjih Utovara ne bismo mogli započeti tom rečenicom. Stoga hajde da malo manemo glavu s ove geografske dužine i mentalne dubine i pogledamo kakve se budalaštine događaju na sveCkom nivou.

Pre desetak godina pojavila se komedijica „Idiocracy“. Tema je lagana – običan prosečan momak iz sadašnjeg doba greškom je zamrznut na 500 godina. Po odmrzavanju, ustanovio je da je najpametniji čovek na planeti. Sama radnja dalje nije nešto inspirativna, ali uvod koji objašnjava kako je došlo do toga tera nas na razmišljanje. Naime, generacijama unazad favorizovani su pojedinci sa najboljim osobinama ljudskog roda, dok su, počev od devedestih, drugi „kvaliteti“ lagano izbijali u prvi plan, tako da je evolucija krenula da nagrađuje one koji su se najviše reprodukovali. Inteligencija i ostali kvaliteti ličnosti potisnuti su u drugi plan, a idoli su postali kriminalci i starlete… kao i neuki reperi.

Jedan od njih, umetničkog naziva B.o.B, pokrenuo je početkom meseca kampanju u Doduše, pomenuti koncept srećemo i kod Pračeta, ali ne treba zaboraviti da je on jedan od najvećih pisaca FIKCIJE!kojoj tvrdi kako je Zemlja zapravo ravna ploča, i da nas naučnici već vekovima zavaravaju, kao i da NASA sistematski krije istinu od naroda. E sad, reći ćete vi, pa još od Kopernika se zna da je naša planeta sfernog oblika! Fora je u tome da je u Kopernikovo doba (15. vek) većina ljudi već bila uverena u to da je Zemlja jedna velika lopta. To mišljenje, začeto od strane Pitagore još u 6. veku pre naše ere, primilo se šire negde na prelasku iz antičkog doba u srednji vek – Kopernik je „samo“ dodatno izmestio Zemlju iz centra svemira svojim heliocentričnim sistemom.

I dobro, šta poručiti takvom idiotu koji negira par milenijuma ljudske spoznaje. Kakvu posluku porati? Možda najpozvaniji za tako nešto je Neil DeGrasse Tyson, svetski naučni megacar, koji ne samo da je imao relevantan odgovor, već ga je i isporučio stilom kakav takvi papani kao što je pomenuti reper mogu razumeti. Ukratko, izdominirao je:

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 31. januar”

Mogu sve

Gledajući nedeljnu listu novoobjavljenih albuma pokušavao sam među meni nepoznatim imenima da pronađem išta što bi me zanimalo. Na listama komentara i mini recenzija koje bi potencijalne slušaoce trebalo da navuku da kupe nepoznatu muziku, ali im ništa ne verujem. Sve je to lepo i pažljivo sročeno da probudi znatiželju ali, iz iskustva, najčešće se reklamira šećerna vodica za blago ispiranje ušiju.

Nisam taj kod koga ovakve stvari prolaze.

Nastavite sa čitanjem… “Mogu sve”

Meiko

修羅の花

Novogodišnji blagdani su, barem meni, bili vrlo interesantni. Nagledao sam se dobrih filmova. Moj favorit je „The Hateful EightQuentina Tarantina jer je bio praznik za oči. Tarantinove filmove možemo da volimo ili da ih mrzimo, ali ne možemo a da ne primetimo da se u mnogim detaljima razlikuju od uobičajene holivudske produkcije na koju smo se, uglavnom, navikli.

Jedan od specifičnosti je način na koji Tarantino koristi muziku u svojim filmovima.

Za razliku od većine soundtrackova koji se bez filmskih kadrova pretvore u dosadnu kulisu dok se rade sasvim desete stvari, oni iz Tarantinovih filmova mogu da funkcionišu i sami za sebe. To nam mnogo govori o režiserovom rafiniranom muzičkom ukusu i, dakako, naslušanosti. Mešanje muzičkih žanrova kod njega je sasvim uobičajena stvar, a ne nedostaje ni egzotike i eksperimenta.

Nastavite sa čitanjem… “Meiko”

Čelična pandža

Iz današnje perspektive, moj život krajem šezdesetih bio je veoma zanimljiv. Deca su, u odnosu na današnju, imala nezamislivu slobodu – napolju se provodilo svo slobodno vreme, pikala se lopta i klikeri, izmišljale svakojake igre, po malo slušala muzika i, obavezno, čitali su se stripovi. Ako su roditelji dozvoljavali.

U kući profesora književnosti poželjnije je bilo čitanje knjiga, ali se moji roditelji nisu bunili – čitao sam i jedno i drugo.

Nastavite sa čitanjem… “Čelična pandža”