Šef me je, ponovo, kritikovao. Prigovorio mi je da previše pišem o ljubavnim stvarima, kao da to nekoga mnogo interesuje. Malo smo omatoreli, kao i čitaoci ovih radova, pa računa da smo emotivne probleme odavno rešili i srećno/nesrećno se ukotvili u bračnim ili nekim drugim vodama.
Pesme o kojima pišem nisu moje, neko ih je napisao iz ko zna kojih razloga – moje je samo da se pobrinem da budu dobre.
Vala, dosta je bilo ljubavnih. 
Događaji koje svakodnevno pratimo u medijima ne ulivaju nadu da će biti okončani na zadovoljstvo svih umešanih. Ali ko nas pita. Svi mi smo samo nemi posmatrači koji ne mogu da utiču ni na šta sem naših mikrokosmosa, a solidarno ćemo platiti ceh. Da ne prizivam nešto gore. A političari od bilo koje fele su se pokazali kao ponavljači i totalne neznalice. Da su barem malo više slušali muziku, iz nekih pesama bi naučili bar ponešto.
Svađe među političarima i moćnim ljudima uvek su imale katastrofalne posledice. U IV veku to je bio uzrok podele Rimskog carstva na dva dela – Istočno i Zapadno. Za zapadnjake mi se čini da to nije bila najsrećnija odluka, jer su izdržali kao država samo vek i po. Istočno carstvo, nama poznatije kao Vizantija, potrajalo je mnogo duže, skoro dvanaest vekova.
Prestonica Vizantije bio je Konstantinopolj (Carigrad), danas Istanbul. Važio je za neosvojivi grad iza koga je stajala snažna država i tako je bilo sve do XV veka. Svojim sjajem i bogatstvom, privlačio je poglede pohlepnih osvajača. A nalazio se i na strateškom mestu. Zato nije ni čudo što je na njega bacila oko moćna Otomanska imperija.
Turci su pokušali da osvoje Carigrad početkom XIV veka, ali im nije sve išlo po planu. Na severu ih je u tome sprečavao car Dušan (Silni) koji je srpsku državu proširio sve do Soluna i Peloponeza, a uz to su se pojavili i Mongoli. Njihov čuveni vojskovođa Tamerlan ih je žestoko potukao u bici kod Angore.
No, vreme je radilo za Turke. Pedesetak godina kasnije, ponovo su pokušali. Predvodio ih je Mehmed II, iz milošte prozvan Osvajač, koji je bio uspešan i borben vladar. Vizantijski car Konstantin XI je zatražio pomoć od Zapada, ali i tada, kao što se dešava i danas, sve se završilo na lepim rečima i obećanjima od kojih nije bilo ništa.
Carigrad je pao 1453. godine, što je bio uvod u prekrajanje granica na Balkanu. A tu priču o “pet stotina godina pod Turcima” svi dobro znamo.
Već sam pisao da Al Stewart voli da se bavi istorijskim temama. Ako se pomnije pregleda celi njegov izuzetno kvalitetan opus, u petnaestak pesma naći ćemo jasne reference na stvarne događaje i istorijske ličnosti iz različitih perioda. Tako je i u ovoj, koja je neobičan izbor za songwritera sa Zapada.
O nekim drugim njegovim temama, pa i ljubavnim, nekom ću drugom prilikom.