Zaljubljenima čestitamo spontano i neumitno upadanje u zamku sve razvijenije mreže trgovačkih praznika uvezenih iz Amerike. Ostatku sveta želimo da izgubi nagon za praćenjem aktuelnosti.
Trudeći se da na klizavom terenu komentarisanja svetskih prilika ne upadnemo u demagogiju, moramo da primetimo da je jako teško sklopiti uvod u nedeljni utovar u periodu u kojem vaš dežurni komentator nije ni tri minuta proveo prateći medije. Sasvim spontano, ispade blagodet koju je George Orwell još 1948. godine opisao gorkim rečima “neznanje je radost”. Istina, Orwell je mislio na nešto drugo, a mi nismo, ali je ishodište isto: kontrolisani mediji, potpuna devijacija vrednosti, prostor u kojem najbolje prolaze oni u koje niko ne gleda. Na one koji provociraju druge sopstvenim mišljenjem, ma koliko to mišljenje bilo irelevantno, više se ne gleda blagonaklono kao na nekakav dečiji nestašluk, već kao na pojavu ozbiljnog društvenog maligniteta – ako ne odsečeš blagovremeno, posle ćeš morati da sečeš i okolna tkiva spasavajući goli život.
Groteska je u tome što više ne morate da činite ništa (i to: da mislite, govorite, pitate, a kamoli da preduzimate), pa ćete ipak biti nekome nešto krivi. Ne mislimo na onog zlog galamdžiju koji samo što iz frižidera ne iskoči kad ga otvorite – medije je odavno udavio u promovisanju svog neviđenog uspeha da radi neto 48 sati na dan dok je 48% radno sposobnog stanovništva nezaposleno – već i na neposrednu okolinu. Kada odrasteš u polupanoj zemlji devedesetih ili makar prođeš kroz taj period živeći u rikverc dok ostatak sveta živi najbrže otkad postoji, tada se više ne čudiš pojavama da glavna briga populacije bude šta je doručkovala supruga nekog tenisera ili kako se tamo neka baraba deklariše prema izjavi neke druge barabe u vezi sa nekom temom manje bitnom od magarčeve senke. Inflacija reči (mnogo govori, ne kaži ništa), inflacija misli (razmišljaj intenzivno i glupo), pogotovo hiperinflacija rešenja (znaš sve, ali ne pomažeš nikome) postadoše opšte mesto. Šta god da kažete, naći će se neko da vam objasni kako niste u pravu. Prevarite li se, poverovaćete budali i to ćete skupo platiti.
Kako god da vas neko nešto prevari, tešite se na jedini mogući način: neko vas je na istu temu odavno već zajebao, jedino što toga tada niste bili svesni. Bolje neće biti, a dalje nećeš moći (preko oranja ne možeš da preletiš, oranje ne smeš da mi gaziš).
Banane su, kažu nutricionisti, čarobna hrana. Život u banana državi baš i nije toliko čaroban.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. februar”
