Ova priča, pak, nije lažna. Niti ima ičega lažnog u ovoj muzici. Naprotiv.
Neću da vam pričam mnogo o Toddu Rundgrenu. Mislim – neću danas, jer mi se ne da. A daleko bilo da o tom genijalnom muzičaru nema šta da se priča nadugačko i naširoko. Imate Google i Cevku za početak, pa potražite i nećete se pokajati. Danas za vas biram matičnu verziju pesme koju ste već slušali u ovoj rubrici. Tu ranije postavljenu interpretaciju, koja me je, što bi ono rekli, izbacila iz cipela, ponovo ćete slušati ovde.
Jeza, a? I treba. Pred ovakvom muzikom dozvoljeno je naježiti se. Znate kako ja ono velim: kraj muzike. Nema dalje. Hvala muzama, postoji mnogo krajeva muzike, pa ništa nije izgubljeno.
