Prijatelji mi često govore da “imam nos” da namirišem dobru grupu za koju još niko nije čuo. Kao da sam neki sommelier za muziku što je, priznaćete, redak dar. Ali taj dar kod nas ništa ne vredi. Da nije tako, odavno bih živeo na toplim morima, negde gde drnda reggae po celi dan.
Moja “otkrića” obično završe u nekom ćošku ili u nekoj od priča na blogu. 
