Ove nedelje predstavljamo vam foto radove Mikice Andrejića.
O svom bavljenju fotografijom, Mikica kaže:
Rođen sam u Zaječaru 1977. godine. Fotografiju upoznajem preko očevog starog Zenita, a zaljubljujem se u nju rođendanskim poklonom, Smenom 8.
Jedno vreme fotografija pada u drugi plan, jer se na scenu ponovo vraća prva ljubav – slikarstvo.
Zbog nedostatka vremena i prostora, fotografija ponovo ulazi u moj život pre 10 godina, ali ozbiljnije tek pre 5 godina, u velikoj meri zahvaljujući podršci od strane moje lepše polovine. Takođe ne mogu da ne spomenem sajt FotoFiniš (nema ga više
) na kom sam upoznao veliki broj divnih ljudi i odličnih fotografa, od kojih sam mnogo naučio i od kojih učim i danas.
Nemam omiljenu disciplinu u fotografiji, podjednako me privlače portret, arhitektura, ulična. Od pre godinu dana ponovo i analogna, od razvijanja do mračne komore i prenošenja negativa na papir (mmm… miris hemije i crveno svetlo).
Moram da priznam da sam dosta lenj po pitanju slanja svojih radova na konkurse, ali dok je postojao časopis ReFoto slao sam fotografije i u par navrata moji radovi su se našli na stranicama tog divnog i jedinog časopisa za foto kulturu.
Ove nedelje ću sa vama podeliti moje radove sa jednog divnog putovanja. Reč je o Lisabonu – ne bih detaljno opisivao svaku fotografiju, nadam se da sve one dovoljno govore za sebe, govore koliko je Lisabon lep iz svakog ugla, a nadam se i iz mog.
Mikica razbija. Jedva čekam naredne fotografije.