Nastavite sa čitanjem… “Bicikl, jesenja senka i jedan ne baš druželjubiv pas”
Month: February 2016
Hočem da džuskam s nekog
Don’t you wanna dance?
Say you wanna dance…(Dance)
Uh-huh
With somebody who loves me
Pre neki mesec pisali smo kako veliki majstori od šalala pesmice naprave nešto što izgleda poprilično ozbiljno. I eto ga opet! Doduše, vidi se da je David Byrne ovaj put primenio poprilično nonšalantniji pristup i od svega napravio dobro zezanje, ali nama to i dalje bolje zuči od originala 
Andamansko more
Današnja fotografija preuzeta sa sajta National Geographic, autor je Eduard Paravyan.
Vrljava Meri
Za par meseci biće tačno četrdeset pet godina od izlaska “Aqualunga” (1971), albuma koji nije samo promenio život i karijeru grupi Jethro Tull, već i velikom broju ljubitelja dobre muzike. Statistika pokazuje da se do sada prodao u više od sedam miliona primeraka.
I nastavlja da se prodaje nesmanjenim tempom.
Sedamdesete su za ambiciozne Tullovce, koji su već osetili internacionalni uspeh, počele turbulentno. Personalnim promenama. Po povratku sa američke turneje, basisata Glen Cornick biva otpušten. Zamenjuje ga Jeffrey Hammond – Hammond, školski drugar Iana Andersona. Gostujući klavijaturista John Evan, koji se fenomenalno uklopio u repertoar grupe na albumu Benefit (1970), postaje stalni član. A Anderson u glavi ima viziju neke vrste koncept albuma…
Tango
Fotografija preuzeta sa sajta National Geographic, autor je Visarut Teerawatvichaikul.
Momci, može li ovo sa malo više ritma?
Odmor mi je započeo na čudan način – pesnicom u glavu. Srećom po mene, nije bila prava, već virtuelna. To mi nije mnogo pomoglo jer sam se našao zatečen – gledao sam u snimak za koji nisam verovao da uopšte postoji, na koji sam čekao dobrih ČETRDESET godina. Štipajući se za obraz da bih se uverio da ne sanjam prvo što sam u tom trenutku pomislio bilo je: Ima li još?
Izgleda da nema. 
Iz dosadašnjih tekstova lako se može zaključiti da Eric Clapton nije moj muzički Bog. Zbog muzičke škole bio sam okrenut crno belim dirkama pa je sasvim normalno da je u adolescentskom periodu moj Bog bio Keith Emerson. Tek nešto kasnije sam spoznao i neke druge muzičare koji su za klavijaturama bili malo manje virtouzi, ali su iz njih znali da izvuku neverovatne emocije.
Nastavite sa čitanjem… “Momci, može li ovo sa malo više ritma?”
Једна од пре: залазак оловке
За разлику од оне претходне, где сам четрдесетак година касније сконтао… овог пута је предумишљај био сад, одмах, и ваљда није касно. Јер астрономија не чека, то се стално помера.
Дакле уселили смо се у ту кућу, и прве године користили само спрат и кухињу у приземљу – остало је било комбинација складишта и градилишта, кад се среди средиће се. Две године касније, мој радни сто се напокон сели у приземље. Те куће у низу су онако мало уже па дуже, а наместило се да ми кухињски прозор гледа скоро тачно на запад. Два преградна зида која су делила приземље смо уклонили – један је постао пролаз широк два ипо метра, други је касније замењен полицом без леђа, нешто као прозирним зидом. У овом тренутку, та полица има само вертикале, дакле провидна је скроз… Током два-три дана у години, сунце кроз кухињски прозор допире скроз до предњег зида, где је мој сто.
(велика)
Нешто сам био увртео себи у главу да сам ову фотку снимио две-три године касније, кад сам пропустио већ четири до шест прилика (ово је 26. август 2006, постоји и симетричан датум у пролеће), и онда био најзад некако спреман за последњу. То ми се већ редовно догађа, а у оном “спреман” најважнија ставка је “сети се бар једном”, међутим није тако било у овом случају.
Povodom predsedničkog mišljenja o genetici i nacijama i objašnjenja predsedničkog mišljenja o genetici i nacijama
Ludnica, šta je ovo
U predvečerje rešavanja problema sa paricom neophodnoj za vezu ka Internetu radnika češkog AŽD-a, izvođača funkcionalnih radova (čitaj: neverovatno novog staničnog uređaja sa sve tačskrin monitorom za regulisanje grejača skretnica) u železničkoj stanici Beograd Centar, 25. januara 2016. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je položio kamen temeljac za Centre izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu i poručio da će ti centri i istraživački rad u njima omogućiti da se deca rađaju sa srpskim kodom. Kako nas dalje obaveštava Tanjug, u okviru Centara izvrsnosti biće izgrađeni Centar za istraživanje matičnih ćelija, za molekulska i celularna istraživanja, za farmaceutska i farmakološka istraživanja, zatim za funkcionalno istraživanje, za morfološka istraživanja, za klinička i epidemiološka istraživanja, za istraživanje u stomatologiji, Vivarijum, kao i Banka matičnih ćelija.
Danas ćemo se podsetiti ovog događaja i osvetliti nekoliko činjenica koje su ostale zamagljene određenim histeričnim detaljima cele situacije. No, pre svega, muzika. U oštroj konkurenciji ovoga, ovoga, ovoga, pa i ovoga ipak je pobedilo ovo: