Početkom devedesetih, Miša je odleteo za Kanadu da poseti brata koji je tamo živeo. Željno smo ga iščekivali da se vrati, jer smo znali da će doneti gomilu muzike.
U takvim trenucima nemate pojma kako mesec dana sporo prolazi. 
Day: March 12, 2016
Тако се то ради
Те седамдесетдруге сам имао можда тек туце лонгплејки, ал’ се налазило начина да до мене стигне по неколико од другара који су имали више. Био сам опет закачио неки грип па сам тако имао времена да натенане преслушам последњу туру од неког типа који ми чак није ни био другар, него је његов брат био члан клуба.
Тада сам отприлике већ знао шта је то ЕЛП, али нисам имао прилике да их чујем како ваља. Док у том штосу нисам открио Мусоргског. Добро, знао сам да прогресивни рок, у неким својим гранама, дебело сарађује са класичном музиком, да се не либи синтезе свега могућег, ако ће из тога да се роди нека нова музика. Али ово још нисам чуо, да неко изведе класично дело од а до ш.
Овај снимак сам видео тек осамдесетих, кад се некако догегао до неке наше телевизије. Тада сам га већ знао напамет.
Emerson
Današnju fotku u podne posvećujemo upravo preminulom Keithu Emersonu. Autor je poznati rok fotograf Ed Perlstein, a napravljena je na koncertu u Oaklandu (Kalifornija), avgusta 1977. godine.
In memoriam: Keith Emerson (1944-2016)
Opet talas.
Suština pasijansa se sa tugom i velikim poštovanjem oprašta od jednog od najvećih muzičara dvadesetog veka, vizionara elektronske muzike koji je najpre uspostavio granice žanra simfo-roka, a potom ih neprestano pomerao, instrumentaliste koji je ispunio obećanje da ćemo iz njegovih sintisajzera čuti nešto što ranije nismo čuli i, najzad, jednog od prvih koji su pred fariseje izbacili materijalni dokaz da rock muzika nije bezvredna gomila buke.
Ostaje muzika koju vreme neće pregaziti.