Nešto sam čeprkao po tabeli 1360 do sada objavljenih pesama u rubrici “Muzika za popodne“, sve se čudeći kako smo spontano izgradili katalog dostojan Bilove plejliste sa radija Paradise. Isto tako se čudim kako smo bili nepažljivi prema nekima od temeljnih heroja popularne muzike, pogotovo ako govorim o onim fahovima koje Peacock i ja mnogo volimo (dobar deo tih preferenci nam je isti), ali smo ih zanemarili bez nekog osobitog objašnjenja. Da li se ti autori i izvođači, nekako, neispričani podrazumevaju ili je posredi bila ideja “vi to ionako već znate”, ne znam.
Ali znam nešto drugo: prosto je kriminalno koliko malo ljudi u mojoj okolini zna ko je Jackson Browne i kakav je njegov trag u temeljima one muzike koju danas nazivamo Americana. Jer ako postoji jedan i samo jedan muzičar koji je učinio više od svih da jedan radiofonični muzički format middle of the road muzike dobije na koloritu, snazi i relevantnosti, onda je to baš taj čovek. Deder da se malo podsetimo njegovog nasleđa.
