Verovali ili ne, onaj stari poziv na “slušanje američkih ploča” još uvek pali kod žena. Ne kod klinki, već kod onih koje je, kao i mene, načeo zub vremena. I koje se još uvek sećaju nekih boljih vremena. 
Peter Frampton se pokazao zgodna podrška u tim trenucima jer savršeno dobro zna da izjavi ljubav na najbolji mogući način. Za razliku od “bezosećajne životinje” poput mene. 
U stvari, ne bih se ni dotakao ove teme da Frampton nije objavio novi album. Acoustic Classics (2016) se sastoji od njegovih dobro poznatih pesma zgodnih za pomenute prilike. Koja žena će biti ravnodušna kada bude čula “All I Want to Be (Is By Your Side)“, “Show Me the Way“, “Baby, I Love Your Way“, “Do You Feel Like I Do“, pa sve do završne “I’m In You“. Ali, do tada je koka već skuvana i ko će još da razmišlja kakva muzika u pozadini svira. 
Framton je, s godinama, izgubio svoju bujnu, kovrdžavu kosu po kojoj je bio prepoznatljiv. Jedva sam ga prepoznao na omotu. Kako je album akustičan, nema ni pirotehnike, iako je on odličan gitarista. Njegov glas je dobio patinu i, čini mi se, peva bolje nego ikada. 
I u tome je najveća vrednost ovoga albuma. Jer, ko će se uopšte sećati šta je sve otpevao dok radi ono i pobedonosno zvižduće u sebi I’m In You. 