Šta da radimo kada se nema za koga glasati?
U ovom našem, ili čiji li je već, stvarnom svetu, inače projekciji ideje demokratije iz Platonovog prostora koncepata, postoji jedan, narogušen & ljut sav nije-lav-nego-je tabu, zabranjena tema koja konkretno glasi: Šta činiti kada je vlast totalitarna a alternative nema? A ovo je pitanje, opet po Platonu, samo projekcija koncepta nedemokratičnosti učesnika demokratskog procesa. Iz istog koša se generišu i druga pitanja, recimo kako se suprostaviti ludaku koji trči demokratsku trku. Oh, tako je lepo i lako kontemplirati o demokratiji sve na dušeku duvan pušeći, ali kako demokratski svariti Aleksandra Vulina?
Sada ćemo da bistrimo ova neprijatna pitanja, ali nikako pre nego što nastavimo putem bizarnih pesama Bitlsa koje volimo jer ih se rado sećamo:
https://vimeo.com/90365349
Kakav šou. Nego, izbori. Pre svega, molim da legalno uputite svoj pretraživač Interneta u pojavu koja se zove Izjava o mreži, inače standardni popis stanja železničke infrastrukture koji generišu sve evropske železnice – evo komšijske verzije. I šta ćete tamo naći, pošto svakako da kliknuti na linkove nećete, aman i zaman? U dokumentu od 150 stranica, od kojih dodaci i tabele zauzimaju 50 stranica, poštanska adresa upravljača železničkom infrastrukturom se ponavlja 16 puta. Praktično, na svakih šest stranica – dakle tri lista – možete ponovo pročitati fascinantan podatak da je adresa Infrastruktura železnice Srbije a.d. upravo Nemanjina 6. Drugim rečima, setite se Vulina, Stefanovića, Malog i rođaka Babića.
U našem slučaju demokratski izbori od povratka višestranačja – a možda i pre toga, iako bi Predrag J. Marković najbolje umeo da nam objasni zašto je nekada bilo super, a i sada je – se svode na težinsko razgraničavanje između raznih oblika taloga otpadnih voda. U tom poslu bi, tako li je, možda mogao da nam pomogne neko pismen. Eh, kada bi samo postojali neki ljudi čiji bi posao bio da filtriraju to svakodnevno političko đubre, pa da nam lepo proanaliziraju rezultate – neki analitičari. A šta, takvi postoje? Politički analitičari? Teofil Pančić? Može. Hajde da pitamo Teofila šta da radimo, recimo da nam baš Teofil kaže šta se događa kada se na izborima crta čiča Gliša:
Ono iz 2012 je, pak, bila kristalno čista sigurica, bio sam “u pravu” ne zarad svoje genijalnosti i ultrapronicljivosti, nego zato što sam bezinteresno – osim u nekom elementarnom smislu “javnog interesa” – zastupao zdrav razum i sledio postulate parlamentarne demokratije u kojoj je sasvim nemoguće da neko izgubi izbore, a da ih neko drugi ne dobije (i vlast, samim tim).
Vidiš stvarno. Prirodno, logično: predvideo, desilo se, valja Teofilu verovati. Pa šta ćemo onda mi sada da radimo?
Duboko sam uveren da je opozicija trebalo da izađe u 0 (nula) kolona, dakle, da bojkotuje izbore, da Uzurpatora izoluje i ostavi ga da se takmiči sam sa sobom, jer su ovi izbori raspisani “veštački”, nelegitimno i na rubu legalnosti, uz nos ama baš svakom standardu parlamentarne demokratije. To je bilo jedino ispravno rešenje, i jedino kojeg se Vučić intimno plašio, jer je svakako svestan da bi ga to razgolitilo, i ne bi imao nikakav ozbiljan kontrapotez. Ta “pobeda” bez suparnika učinila bi ga grotesknim gubitnikom. U svim ostalim raspletima, koliko ja vidim, on dobija, a opozicija mu u tome makar i nevoljko sekundira.
Dakle. Pre četiri godine je bilo važno da građani glasaju protiv jer jer je neizlazak / neglasanje doveo do toga da je neko dobio izbore (i vlast, samim tim), a sada je propuštena odlična prilika da stranke ne izađu na izbore – da ne rade ono zbog čega postoje – jer… Šta? Jer bi tako Vođa dobio 100% glasova što je demokratski besmisleno? Uzurpator bi imao vlast. Jer, ako niste primetili, nemoguće je da neko ne izađe / izgubi na izbore, a da ih neko drugi ne dobije (i vlast, samim tim). Bravo. Sedi. Jedan.
Ako je ikakva uteha, veoma uspešna tendencija ubijanja demokratije kretenizmom na delu je svuda u svetu. Moja omiljena demokratija, savremeni divlji-divlji Zapad pod imenom SAD, muku muči sa Donaldom Trampom. Kako stvari stoje, američka demokratija je nemoćna pred potpunim idiotom koji ima apsolutno dovoljno novca i koji je spreman na apsolutno sve. Poslednji zdravorazumski pokušaji otpora neodoljivo liče na Teofilove ideje o neučestovanju, po kojima ljudi koji protestuju protiv Tpampa samo dolivaju ulje na plamen predsedničkih nadanja, što je moguće time što Tramp unapred ukazuje da je napadnut, zbog čega svaki stvarni napad dokazuje njegove reči i stavlja ga u poziciju proroka teofilskog tipa.
Na zadatu temu, pitanje infiltracije ludila u podrazumevano zdravorazumski prostor, odgovora nemam. Zapleteni smo kao pile u kučine. Čim smo civilizaciono dozvolili političku korektnost momentalno smo otvorili vrata legalizaciji haosa. Kretenizam je prestao da bude stanje koje zahteva strogu izolaciju i prešao u fazu legitimne mogućnosti koja očekuje svoje demokratske predstavnike u organima vlasti. Izbori se bliže, mislite o tome.
Ja volim izbore. Divno se zabavljam. Moj omiljeni rijaliti.:)))))))))))))