Veća fotografija je ovde.
Zapravo, vrlo je jednostavno. Dan je bio vrljav, a zbog neke jurnjave, Jasna nije otišla na posao autom, nego je ostao meni. Da bi logistika bila jednostavnija, otišao sam po nju kad je završila s poslom. Pri polasku od kuće, ko zna zašto mi je pogled pao na fotoaparat (mislim da bi ovde sad radila neka od onih frojdovskih teza) i samo sam ga zgrabio i poneo, onako bez torbe, što inače nikad ne činim. Tek vozeći se ka mestu susreta, rekoh sebi “nešto mora da se desi dok čekam, ako li samo držim fotoaparat u rukama i gledam“.
Tako i bi.