Month: April 2016

Od koga su Jimmy Page i Jeff Beck tokom šezdesetih naučili one rifove i posejali ih po Ostrvu, to znamo. Na početku evolutivne lestvice se nalaze Elmore James i Robert Johnson, vezni igrači prvog derivata su bili Bo Didley i Chuck Berry, a kad je Buddy Guy pokazao da je dozvoljeno sve to raditi i malo glasnije, bez nužnog održavanja čistog tona, nije bilo kraja radosti celoj generaciji gitarista.

Međutim, nešto je nedostajalo: nemoguće je da su i Page i Beck odjednom ukapirali kako da naprave onaj zvuk gitare koji podseća na struganje kožnim cipelama po šljunku, pa ma kakve fraze da se sviraju. Kombinacija gitarističkog stila koju su ta dvojica izneli iz grupe The Yardbirds i odveli na viši nivo u grupama koje su potom oformili svakako je bila revolucionarna. Elementi tog stila, međutim, nisu bili originalni. I jedan i drugi kao ključni uzor u stvaranju svog zvuka navode istog čoveka. Ovog.

Nastavite sa čitanjem… “Grmljavina koja još uvek traje”

Australijanci imaju vrlo stroge zakone o pirateriji tako da na njihovu muzičku scenu možemo da bacimo uvce tek sporadično. Štošta može da se nađe na Cevki od njihove muzike ako ste dovoljno uporni, ali da neki album skinete putem torrenta i saslušate ga kao celinu da bi utisak bio kompletan – e, to ide malo teže.

Srećom, ima Australijanaca koji su radi da podele svoja iskustva i muzičku arhivu sa ljubiteljima dobre muzike širom sveta.

Nastavite sa čitanjem… “Uvukao si mi se pod kožu”

Već sam pominjao kako sam nekada brao cveće u komšijskim baštama pre odlaska na ljubavni sastanak — to svi muškarci rade. Važno je da devojka/žena bude zadovoljna, zar ne? Doduše, ima tu i malo avanture jer niko od berača i ne razmišlja šta bi se desilo da vlasnik bašte izađe iz kuće u nezgodnom trenutku i počne da brani svoju imovinu.

U takvoj situaciji najbolje je, mada ne služi na čast, pouzdati se u brze noge.

Nastavite sa čitanjem… “Ukradene ruže”