Наравно, сав тај инструментални рок је душу дао да буде музика за шпицу неке радио емисије, јер преко њега може да се говори. Ако се сећате која је емисија ишла уз ово, нисте много млађи од мене.
Група “Ми” из Шибеника би заслуживала чланак за себе. Невен Мијат и дружина су били јака џез рок постава, подједнако добро су звучали и у студију и на сцени, и подједнако добро са својим стварима, са репертоаром Чејса, Мартовских Ида или “Крви, зноја и суза“, или кад би пратили Јосипу Лисац.
Нумера “Soul finger” (не, нећу преводити, јер је наслов без везе) је била једнократни хит за групу Bar Kays (исто без везе и не вреди преводити) о којој не знам ништа и ваљда ме ни не занима. Изводио ју је ко је стигао, чак и они момци што су их се Ђетићи одрекли јер су имали превише слуха.
И онда, која је то емисија била, којих то година…?
Nisi napisao da Samuraji nemaju pravo da učestvuju u kvizu. 🙂
Bas gitaru u grupi Mi svirao je Siniša Škarica, kasnije urednik u Jugotonu i verovatno najveći promoter “novog vala” u Jugoslaviji.
А овај снимак је начинио неки момак из краја, по имену Ведран Божић, уштекавши неко сокоћало с траком право у разглас. Ал’ није то било питање.
Božić je i kratko svirao u grupi Mi pre nego što je karijeru nastavio u grupi Time.
Uzgred, upravo je objavio novi album koji se zove Planet Hendrix.
https://www.youtube.com/watch?v=HFlWHeyR0ZM
Nemam ti pojma kviz, teška ti pitanja. Nego prevod. Šta fali Prstodušan, taman i zvuči kao typo? 😀
Усваја се! Можда мало касно… година беше шездесет шеста-осма, ту негде.