Може овуда или мора онуда?

Расправа између лењираша и друштвењака је прастара. Међу Самурајима би се дали саставити њени трагови, писмени, из раних деведесетих, дотле нам сежу архиве. Али, трагова има разних, и на разним местима. Ево једног где му се нисмо надали – на Вукајлији.

Слика гласи овако:

cestitamo

На страну то што потпис звучи скроз њуејџерски, дакле циљано да се читалац осети крив и стане на страну противно пешацима који иду куд иду. Расправа која се повела уз ову слику је (осим оне две трећине на тему “је ли ово плагијат или само добар превод”) садржавала и овакве ствари:

Много је висе од 0.3 секунде, знас колико се успорава на правоугаоној кривини? 🙂
+ хахах одлицно је… Стварно не разумем засто људи не иду како треба него праве те стазице као да це им то скрастити песацење пола сата -.-
Поента је у томе сто људи не зеле да скрецу под правим углом јер су навикли да скрецу крузно :Д
Ста сам сад исприцао :Д
Ал стоји да само индијанци овако скрецу :Д
стаза десно је новија, тј касније поплоцана, путиц је постојао прије стазе.. –

Хм… шта овде не ваља (осим оног што се изгубило у аутоматском преводу са енгрпског писма)?

Nastavite sa čitanjem… “Може овуда или мора онуда?”

Juda koji se nije pokajao

Ponekad pomislim da je najbolje voleti jednostavnu muziku – nema šta da se razmišlja o poruci pesme, lupkaš nogom u zadatom ritmu i naučiš da otpevaš refren pesme. I to je sve.

Po običaju, ja volim one koji su skloni da komplikuju stvari i često izgubim grdno vreme pokušavajući da odgonetnem “šta je pisac hteo da kaže”.

Tako je bilo i u ovom slučaju.

Nastavite sa čitanjem… “Juda koji se nije pokajao”