O gitarističkim herojima uvek volimo da tvrdimo da “znamo sve”. Svako ima lične afinitete kada je ova fela u pitanju, a frikovi, u koje spadam i ja, spremni su da se zakunu u svog idola radije nego u sopstvenu decu.
Evo jednoga, iz budžaka, za koga većina obaveštenih kolekcionara verovatno nikada nije čula.
Kolege vole da ga zovu Тhе Мaster of the Telecaster, a tri proizvođača gitara imaju model nazvan po njemu.
Arlenu Rothu u biografiji piše da je gitarista, muzičar, učitelj i kolumnista. Ko god da ju je sastavljao, u ovoj rečenici je rekao sve važno vezano za njegovu karijeru. Pored glavnog posla, sviranja i nastupanja, Roth je desetak godina pisao tekstove za časopis Guitar Player, a negova video škola tehnika sviranja gitare bila je jedna od najpopularnijih tokom proteklih decenija.
Spisak klijenata u čijim pratećim grupama Roth nastupa je impresivan, pa pogledajte link na Wikipediji. Ono što je manje znano je njegova uloga u kultnom filmu Crossroads (1986). Ko je odgledao film, zna o čemu se radi, pa da ne ulazimo u detalje ovog puta: ideja režisera Waltera Hilla je moderna reinterpretacija bluz mitologije i legende vezane za Roberta Johnsona.
Hill, kao iskusan filmski vuk, ništa nije propuštao slučaju. Za muzičkog direktora angažovao je Rya Coodera, a glavnog glumca ekspresno je poslao na časove sviranja gitare kod Rotha. Iako je Ralph Macchio bio dobar učenik koji je u jednom trenutku pomislio da može sam da odsvira čuveni gitaristički duel između dobra i zla kojim film kulminira, ono što zaista čujemo odsvirali su Arlen Roth i Steve Vai.
Uzgred, Roth tvrdi da je uradio većinu gitarističkih deonica za film, ali iz ko zna kojih razloga to mu nikada nije priznato.
“Аugust Nights” zatvara odlični album Arlen Roth (1987) i priziva duh ranih Dire Straitsa. Da budem iskren, nikada se nisam ni potrudio da saslušam šta u ovoj pesmi Roth peva. Pažnju mi je uvek odvlačila njegova svirka i sitno, majstorsko fraziranje.
O Rothu nema šta da se dalje priča. Njegove radove samo treba pažljivo slušati.