Kao i svaki klinac, dobijao sam igračke. Sa tri godine vozio sam u to vreme tricikl, retku stvar tih godina, dok mi nije dosadio. Zatim su me roditelji obradovali trubom u koju sam duvao sve dok nisam izgubio pisak. A onda je, kao što je i običaj, na red došla fudbalska lopta, jer je moj ćale obožavao igru između golova.
Tako sam u jednom trenutku pomislio: da ako dovoljno jako šutiram loptu, ništa mi neće stajati na putu da postanem fudbaler…
Snovi su mi se brzo raspršili jer lopta nije išla tamo gde sam mislio da je pošaljem. Ponašala se kao da ima svoju volju, a ja sam u dečijoj podeli na ekipe uvek završavao kao rezerva.
Imao sam dve leve noge. 
Stvari su se popravile tek desetak godina kasnije kada sam počeo da igram košarku. Frustracija iz detinjstva zbog dve leve noge me je plašila, ali se ispostavilo da nemam dve leve ruke. Trpao sam u koševe dosta uspešno.
Problemi sa dve leve noge su se pojavili ponovo kada je trebalo da se igra sa devojkama. Da li zbog frustracije iz detinjstva ili zbog nečega urođenog, bojao sam se da slučajno ne nagazim partnerku. Izbegavao sam ples na sve moguće i nemoguće načine.
Upravo o takvom plesanju i govori današnja pesma koja je pomalo neozbiljna veselica. Ako je poslednji zajednički album Richarda i Linde Thompson, antologijski Shoot Out The Lights (1982), bio gorka priča o raspadu njihovog braka, ništa novo se nije moglo očekivati od Richardovog solo albuma Hand of Kindness (1983) koji je nastajao nekako u isto vreme. On govori o neuspelim vezama, a iz pesama izbija ljutnja i razočarenje. Pomalo mučno za slušanje, ali fenomenalno realizovano. U suštini, ovaj album spada u sam vrh Thompsonove obimne diskografije.
Tako je sve do poslednje pesme “Two Left Feet“, kada se Thompson, pomalo neočekivano, probudi iz melanholičnog raspoloženja i saspe uobičajeni rafal pirotehnike. U stvari, ova pesma bi bila samo jedna od brojnih poskočica koje se brzo zaboravljaju da nije neuobičajeno iščašenog aranžmana koji je razlikuje od sličnih namenskih pesama – nemojte da vas trivijalnost teme zavara.
Tako je Thompson čvrsto stao na noge koje ga još uvek dobro služe, a ja još uvek vučem kompleks dve leve noge. Sada je kasno i da pokušam nešto da promenim.