Veća fotografija je ovde.
I ne, ova fotografija nije škart, već flagrantno izvedena silueta. Zaleđina priče je prosta i, nažalost, banalna: bilo kakvo fotografisanje živih električnih svirki u kikindskom pozorištu je poprilična agonija. Električne instalacije su dotrajale i neodgovarajuće za današnje zahteve, pa tehničari ne smeju da podignu reglere svetla do kraja jer se odmah pojavljuje interferentno brujanje u ozvučenju. Posledica je da na sceni uvek vlada polumrak, a svetlo je često veoma neodgovarajuće. Kada je reč o celovečernjem fotografisanju: agonija.
Međutim, trik je u tome da se nedostaci u okruženju nekako pretvore u komparativnu prednost. Osim saznanja da je manje-više nemoguće da imam problema sa prejakim svetlom (ta druga krajnost je čak i gora!), ponekad se zgodi prilika da izvedem poneku atipičnu fotografiju, poput silueta. I baš ih imam dosta sa ovog festivala.
Delta Blues Gang je energična skupina prilično originalnih bluzera iz Pule. Njihov nastup nije samo (odlično) prangijanje, već i šou za gledanje: to pogotovo važi za frontmena Kristijana Kajteza, koji pazi na svaki detalj svog izgleda. Cele večeri sam pokušavao da uhvatim dobru siluetu i najzad mi je uspelo tako da ne moram ništa da menjam – iz siluete probija tačno toliko svetla u tragu da se može razaznati poneki detalj. To je to.
Imam mnogo fotki sa Jazz & Blues festivala u Kikindi. Čak sam jesenas doživeo čast da me na početku i kraju svirke oba dana, uz navođenje sponzora, pomenu u zahvalnici kao vrednog foto-arhivatora… 
