Ova pesma je, u stvari, minijatura. Ne traje ni dva minuta.
Ali se ne zaboravlja. 
The Mavericks su jedna od onih američkih grupa uz koje se publika uvek lepo zabavi. Ovi prekaljeni muzičari sviraju muziku u kojoj svako može da pronađe nešto za sebe – country, rock, tex-mex i rockabilly su samo neki od žanrova koji se provlače kroz njihove pesme. To naizgled liči na bućkuriš i svaštarenje, ali uz vešte kompozitore sve to itekako ima smisla, tako da ih rado potežem kada hoću malo da se zabavim.
Pored pomenutih žanrova, dvojica članova The Mavericksa, basista Robert Reynolds i klavijaturista Jerry Dale McFadden, vole i pop muziku. A to beše i dovoljan razlog da krenu u neformalnu avanturu.
Sa tom idejom i već napisanim pesmama krenuli su u realizaciju projekta SWAG. Postavu su kompletirali Tom Peterson (Cheap Trick) i Ken Coomer (Wilco). Možemo reći da se formirala neka vrsta supergupe od američkih muzičara srednje generacije, a njih su povezivali prijateljstvo i iste sklonosti.
Rezultat njihove saradnje je album Catch-All (2001), koji je svojevrsni omaž pop/rock muzici šezdesetih i sedamdesetih godina. Mene brze pesme podsećaju na opus The Beatlesa ili Toda Rundgrena, a laganjake kao da je pravio Paul McCartney lično. Autor/koautor većine pesama je Doug Powell, jedan od onih “renesansnh” tipova koji se bavi raznim stvarima, pa i muzikom, a koji je promašio epohu u kojoj živi, tako da nikada nije ostvario neku veću pažnju publike.
Ovaj album projekta SWAG je izuzetan na mnogo načina. Kako se fokus publike posle njegovog izlaska pomerio na solo radove aktera i njihove matične grupe, ostaje mi samo da se nadam da će im se putevi ponovo ukrstiti.