– …i volećeš me do kraja života?
– Da, draga.
Kapitulacija u dve reči.
I tako počnemo da skidamo zvezde sa neba, jašemo bele konje (u modernoj verziji – što više “konja” ispod haube, to bolje, boja nije važna) i radimo sve one stvari koje ženama znače sve dok nama/njoj ne dosadi… posle toga se potraži nova ljubav “do kraja života”. I tako u krug.
Kako je tema dobro poznata, nije ni čudo što je pesma koja je obrađuje popela na sam vrh engleske top liste na samom početku 1968. godine i odvela grupu Love Affair među muzičke besmrtnike. Zapravo, ovaj snimak je interesantna mešavina zvuka beat ere koja se privodila kraju i zlatnog doba Motown soula u aranžmanskim rešenjima, nadograđena izvrsnim pevanjem Stevea Ellisa čija boja glasa neverovatno podseća na jednog drugog rock velikana sa Ostrva – Stevea Mariotta.
Po običaju, teen idoli traju kratko, pa je grupa već 1971. godine završila karijeru, a Ellis je sa veteranom, klavijaturistom Zootom Moneyem, oformio grupu Ellis. Za nas je ta grupa bitna jer je verziju njihove pesme El Doomo snimio Smak. Svet je mali, zar ne?
Kako grupa nije napravila ništa značajno, Ellis je promenio ekipu. Widowmaker, sastavljena od iskusnih veterana nije bila loša, ali je i ona izdržala samo dve godine, posle čega se Ellisu gubi svaki trag.
A možda se, posle velike pauze, ponovo odnekud pojavi. Ne bi me iznenadilo.