S vremena na vreme naiđe nam po koja muzička poslastica koja je posledica iznenadne eksplozije kreativnosti i na to smo se već privikli. U tim slučajevima, samo nam ostaje da istražujemo okolnosti koje su dovele do toga, pokušavajući na sve načine da odgonetnemo finese u samim pesmama.
Neuobičajeno je da se neki projekat prvo dobro osmisli, a onda ostavi da odleži i da se polako realizuje.
Nekima se i to može kada ne žure, pa je rezultat u najmanju ruku neočekivan i neuobičajen.
Saro Cosentino je u Italiji poznato ime među muzičarima koji se bave elektronikom i eksperimentom. Njegove pesme izvode mnogi poznati pevači, pre svega kultni Franco Battiato, sa kojim je sarađivao na nekoliko albuma. Bavi se i pisanjem muzike za film i pozorište (petnaestak naslova) i muzičkom produkcijom.
A ponešto uradi i za sebe.
Prva faza zamišljenog albuma Ones And Zeros (1999) krenula je 1992. godine u Real World studiju Petera Gabriela. Ideja Cosentina je bila da okupi vrhunske muzičare koji bi ostvarili tesnu saradnju sa njim, a koji imaju različite sfere interesovanja. I, što je najvažnije, koji mogu da se umetnički povežu sa njegovim pesmama.
Tako su se na istom mestu našli Peter Hammill, Tim Bowness, Jakko Jakszyk, Gavin Harrison, John Giblin, Trey Gunn, David Rhodes i još neki manje poznati, ali jednako top muzičari. Ukratko, deo Gabrielove prateće grupe i mnogi koji su prošli kroz King Crimson, pa nema šta dalje da se komentariše oko izbora.
Sastavljanje albuma potrajalo je nekoliko godina, a rezultat je pitak i eteričan album neuobičajene atmosfere, koji je teško sa bilo čime uporediti. Današnju numeru peva malo poznata Karen Eden.
Album Ones And Zeros Reloaded (2014) se pojavio petnaest godina posle objavljivanja originalne verzije i u odnosu na nju se razlikuje u jednoj dodatoj pesmi.
Izgleda mi da Cosentino još uvek ne odustaje od svoje konačne vizije. Ovo je, ionako, album koji se svakim novim slušanjem ponovo otkriva.