A lie for a lie
But a truth for the truth
Church of Women
Is made out of milk
Which their love turns to butter
Iskreno se nadam da će tako i ostati.
Month: May 2016
Zapis iz Berlina (14): Neue Wache
Kad se vratim biću onaj isti
Nisam neki jugonostalgičan tip; svako vreme je imalo svoje atribute i ako ne useljavamo mrak politike u te slike, svejedno je gde su granice dok god ih u glavama nema. Ali se dobro sećam nekih magičnih trenutaka scene koju smo nekad nazivali “Yu rock” a koji se nikad nisu ponovili i znam da se više ne mogu ponoviti. Jedan takav trenutak – posebno upečatljiv. Mističan, u to doba nejasan, bez obzira prekrasan, jer reč je o jednoj od najboljih balada koje su u toj zemlji ikada spevane i otpevane.
Sećate li se Lačnog Franza?
Zapis iz Berlina (13): Perspektiva
Iz drugog puta
Sredinom šezdesetih, Jacques Levy je već bio čuveno rediteljsko ime u brodvejskim pozorištima, da bi krajem decenije, zajedno sa Rogerom McGuinnom (The Byrds) počeo da radi na mjuziklu inspirisanom Ibzenovom dramom “Peer Gynt“. Neki izvori navode da su imali u planu i country-rock mjuzikl za koji su intenzivno pisali pesme.
Iz nekog razloga projekti nisu realizovani.
Utovar nedeljom, 29. maj
Svetski rekord u brojanju glasova nismo oborili, Ginis se neće ispružiti ni za gajbu piva, mlakog, crnog, jer izeš ga, oni uvek cene brzinu. Rekorde u sporoći još ne beleže, šašavi stranci.
Dakle, već negde krajem prve nedelje juna će se znati čije će stražnjice grejati stolice u skupštini, a 24. april kao da je bio juče, a noć između 24. i 25. kao da je bila sinoć. U međuvremenu, ekipe fantoma opravljaju puteve (vidi dole), dižu kule i gradove, mali fini patuljci koji sve to obave prekonoć da se mi ujutro divimo, i ako budemo zadovoljni, ostavimo im uveče čanak mleka.
Jer tako se pravi pravna država, i vladavina zakona – zaštita privatne svojine počinje tek kad se stvore uslovi.
Neki nikad ne otvore oči
Hajde da izvedemo mali eksperiment.
Ostavite predrasude po strani. Ne razmišljajte o grupi koju je javnost Jugoslavije (pa eks-Jugooslavije) naprasno odlučila da više ne voli (bar javno), pa da opet voli (makar krišom i dok ne prođe koncert), pa opet ne voli (jer tako je moderno). Ne razmišljajte o Goranu Bregoviću, osim možda kao o jedinom odličnom biznismenu u istoriji YU rocka, a potom odličnom trgovcu koji prodaje svoju ethno-fusion produkciju širom sveta i pljunite mu pod prozor. Molim vas samo jedno: skoncentrišite se na tekst ove pesme.
