When your mind divides you from your heart
You get to believing we’re apart
Illusions of division come from doubt and from suspicion
And i’m wishing in my soul
They’d never start.
Jedna od najomraženijih pesama iz opusa grupe Quicksilver Messenger Service možda baš i nije najbolji način za upoznavanje sa njihovim radom, ali ima jednu dobru stranu – što je duže slušate, sve više se lepite za nju.
Krajem šezdesetih QMS su bili već etablirano ime u San Francisku i okolini, a njihov album Happy Trails (1969) je postao nezaobilazan za sve one koji su voleli da slušaju američku psihodeliju toga doba. Iz današnje perspektive, to je jedan od ključnih albuma, koji je na najbolji mogući način uhvatio duh vremena, a fantastična međuigra gitarista Johna Cipolline i Garyja Duncana postala je legendarna.
S druge strane Atlantika dešavale su se čudne stvari: Jeff Beck je rasturio legendarnu, prvu postavu svoje grupe, a njegov klavijaturista Nicky Hopkins je doneo dalekosežnu odluku – odlučio je da se preseli u Kaliforniju. Razlozi su bili pragmatične prirode: zbog slabog zdravlja, više mu je odgovarala tamošnja klima. Osim toga, tokom poslednje turneje sa Jeff Beck Group po Americi uspostavio je kontakte sa tamošnjim muzičarima. Gostovao je na snimanju albuma Volunteers (1969) grupe Jefferson Airplane i bitno unapredio zvuk Steve Miller Banda na antologijskom albumu Brave New World (1969).
Mnogi, pa i sam Steve Miller, već su videli Hopkinsa kao veliko pojačanje za grupu i stalnog člana postave, sve dok na nekoj od brojnih tadašnjih zabava nije upoznao Cipollinu. Svedoci tvrde da je na toj žurci uspostavljeno doživotno prijateljstvo, a Hopkins se momentalno priključio QMS-u kao ravnopravan član. Valjda mu je bilo dosta života muzičara iz senke, bez čijeg klavira mnoge od najznačajnijih pesama The Rolling Stonesa, Kinksa, svih članova The Beatlesa i grupe The Who ne bi bile ono što jesu.
U ovakvom kontekstu nije ni čudno to što je došlo do radikalnog zaokreta u zvuku QMS-a (“Flute Song” je dobar primer). Fanovi su bili razočarani, jer albumom Shady Grove (1969), umesto gitarskih rifova, dominiraju Hopkinsove maestralne klavirske deonice, kao svojevrsni uvod u promene na muzičkoj sceni koje će se desiti u narednoj deceniji.
Neko od muzičara iz QMS-a je pomenuo da je četiri godine svakodnevno uzimao LSD. Onda je sasvim razumljivo da se u ovoj pesmi flauta pominje samo u jednom stihu, a neočekivano je nema u aranžmanu. Najzad, možda su oni sve vreme čuli tu flautu, ali nema te studijske tehnike koja bi to mogla da zabeleži. Bio je to vrlo dug “trip” posle kojeg su ovi momci utvrdili da svet kakav su poznavali više ne postoji.
