And when I die, and when I’m gone
There’ll be, one child born
In this world
To carry on, to carry on
Eh, dođe na red i pesma koja govori o neprijatnim stvarima – onima koje porodicu i prijatelje zaviju u crno. Mrtvacu je, ionako, sve jedno.
Da bizarnost bude veća, postala je hit.
Jedan od svedoka iz šire porodice Laure Nyro tvdi da je ona nju napisala sa 15 godina. Kako mu se nije svidela jer praktično nema refren, predložio je da je degažira u korpu za otpatke. No, pesma je preživela.
Laura je za nju dobila 5000$ u kešu, a 1966. godine snimili su je folkeri Peter, Paul & Mary. Ništa se nije desilo.
Sama Laura ju je uvrstila na svoj debitantski album More Then a New Discovery (1967), koji je kritika dobro ocenila, ali neke druge pesme sa njega su postigle uspeh tek nešto kasnije, u obradama The 5th Dimension i Barbare Straisend.
Nekako u to vreme Laura je započela vezu sa Jimmyjem Fielderom, basistom grupe Blood, Sweat & Tears, pa je bilo sasvim normalno da bude na njihovim probama. David Clayton-Thomas, tadašnji pevač grupe i vlasnik jednog od najupečatljivijih muških vokala u istoriji moderne muzike, kaže da su njene pesme znali svi koji su bili vezani za grupu.
Tako se i našla na njihovom drugom albumu, koji je baš odjeknuo u krugovima ljubitelja dobre muzike. Ovakva pesma bila je idealna da se grupa razmahne u drugom delu – malo bluza na početku, pa malo gospela u sredini, a onda nesputana džezirana improvizacija na kraju.
Laura Nyro je umrla relativno mlada, ne dočekavši 50. rođendan. Albumi snimljeni za njenog života nisu je proslavili: proslavile su je njene pesme koje su pevali drugi izvođači. Blood, Sweat & Tears još uvek nastupaju – u ko zna kojoj postavi. A ja i danas u svojoj diskoteci ljubomorno čuvam prvo vinilno izdanje albuma Blood, Sweat & Tears.
I tako će biti sve dok još mrdam. A kada riknem, biće mi svejedno. 