Qui dove il mare luccica
e tira forte il vento
su una vecchia terrazza davanti al golfo di Sorrento
un uomo abbraccia una ragazza
dopo che aveva pianto
poi si schiarisce la voce e ricomincia il canto
Već prva strofa je dovoljna da damama zasuze oči.
U operu ne idem jer mi je daleko, a ovi moji u gradu nikako da je naprave – važnije su crkve. 
To ne znači da ne volim da čujem neku dobru ariju. Glas je najbolji instrument ako ga imaš i znaš da ga koristiš.
Kako sam odrastao i sazrevao uz “čupavce” i “drekavce”, nije ni čudo što sam mnogo toga iz sveta opere propustio. Tek u zrelim godinama počeo sam ozbiljnije da kapiram zašto su Enrico Caruso ili Maria Callas toliko veliki pevači. Od tada, Pavarottija, Carrerasa i Dominga nisam propuštao.
Danas je malo poznato da je Caruso jedan od prvih komercijalnih izvođača. Upućeniji od mene tvrde da je između 1902. i 1920. godine zabeleženo oko 300 njegovih snimaka, od kojih su mnogi dostupni i danas. A njegova verzija poznate arije “Vesti la giubba” iz opere Pajaci prodata je u preko milion primeraka. Veoma tiražno za to vreme i ploče na 78 obrtalja.
Krajem osamdesetih, u Jugoslaviji je snimana mini serija “Srećni hodočasnik” (ili “Mamma Lucia”) u koprodukciji sa Italijanima. Predložak za scenario je bio istoimeni roman Maria Puza (da, to je onaj iz čijeg pera je izašao i roman Kum, po kome je snimljena čuvena filmska trilogija), a Sophia Loren je maestralno odigrala glavnu ulogu. Muziku za seriju je napisao proslavljeni kantautor Lucio Dalla, a ključnu pesmu “Caruso” peva niko drugi do Pavarotti.
Zato nije ni čudo što je dospela na top liste, a mnogo ozbiljnih pevača koji ne dolaze iz sveta opere ju je uvrstilo u svoj repertoar.
Dalla kaže da je nastala sasvim slučajno. Ploveći po Mediteranu, jednom prilikom se zaustavio u poznatom letovalištu Sorentu. Zanoćio je u hotelskoj sobi u kojoj je, mnogo godina ranije, proslavljeni Caruso proveo neko vreme neposredno pred svoju smrt. Vlasnik hotela mu je ispričao priču o Carusovim poslednjim danima i njegovoj strasti prema mladoj devojci kojoj je davao časove pevanja, a Dala je samo celu priču pretočio u pesmu.
Možda je sada vreme da se i mi prisetimo svih onih za kojima smo žudeli. Jer, “onaj s kosom” neprestano nas vreba…