Getsimanski vrt

Vaskrs ili Uskrs najveći je hrišćanski crkveni praznik. Njime se proslavlja vaskrsenje – povratak u život Isusa Hrista. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, u prvu nedelju posle Velikog petka.

Uskrs je praznik koji nije vezan za određeni datum, a računanje u koji dan pada je malo komplikovano zbog različitih kalendara i još nekih stvari. Za pravoslavce datum Uskrsa određuje Jerusalimska patrijaršija.

Biblijsku priču o Isusu u najopštijim crtama svi znaju. Getsimantski vrt je, prema Novom zavetu, bio mesto na kome se Isus molio i tajno sastajao sa svojim sledbenicima, apostolima. Takođe, to je i mesto na koje je Juda Iskaritski došao sa vojnicima da ga uhapse. Šta je dalje bilo, dobro znamo…

Religijska učenja i razne kontraverze vezane za njih oduvek su privlačile pažnju ljudi. A šta je to nagnalo Andrewa Lloyda Webera i Tima Ricea da se uhvate u koštac sa ovom temom i da po njoj napišu rock operu, teško je reći – jer su u vreme njenog nastanka bili klinci koji su tek prevalili dvadeset godina. U svakom slučaju, njihov rad se pretvorio u jedan od najgledanijih i najhvaljenijih muzičkih komada u istoriji pozorišne scene, a njima će potpuno promeniti živote i odrediti muzičku karijeru.

JC SuperstarNa dvostrukom albumu Jesus Christ Superstar (1970) Webber je okupio zvezdanu muzičku ekipu, a glavne pevačke role izvodili su Ian Gillan (Isus), Murray Head (Juda) i Yvonne Elliman (Marija Magdalena). Libreto opisuje poslednju nedelju dana života Isusa iz Nazareta i drži se poznate fabule, ali sa neobičnom zvrčkom – priča se odvija iz ugla Jude koji je razočaran pokretom u kome je i sam učestvovao. Tim Rice je potvrdio da je cela njegova ideja bila da predstavi Isusa kao čoveka, a ne kao boga.

Očekivano, sam album, a kasnije i prva postavka mjuzikla na Broadwayu izazvali su velike kontraverze zbog same teme. Ljubitelji dobre muzike nisu protestovali, tako da se ovaj album i danas rado sluša.

Gethsemane (I Only Want To Say) je najbolja pesma na albumu, a Gillanovo izvođenje je maestralno i predstavlja jedan od najboljih momenata u njegovoj karijeri.

Ako ste vernik: Hristos vaskrse! Ako niste, onda ništa…

7 komentara na temu “Getsimanski vrt”

  1. А са ове стране баре, већ 1973. је (где би другде?) у Атељеу 212 постављена ова представа, у (чијем?) одличном преводу, са фантастичном екипом – Златко Пејаковић као Исус, Бранко Коцкица као Пилат, Златко Голубовић као Јуда, Азра Халиловић као Марија Магдалена, Тића Петровић као Кајафа, Љубиша Бачић као Ирод… заборавих још двоје-троје. Кило моје најбоље ракије чека да неко исповрти звучни запис целе представе; ако може и видео, још кило (а видео би морао да постоји, јер је био директан пренос премијере (!) на другом програму).

    А онда је, ујесен, неко из Субнора подвикнуо и представа је скинута пре него што се уопште ваљано заукала.

    Е, да, тада сам либрето схватио као причу о славном лику ком је ушла вода у уши, јер је поверовао у сопствену рекламну машинерију, и који ни пет минута дневно не сме да изађе из улоге.

    1. Ulogu Isusa o verziji Ateljea 212 prvobitno je trebalo da igra Dušan Prelević. Kako je Prele bio “nestašan dečko”, sredinom 1972. godine je izbačen iz ansambla zbog tuče u bifeu pozorišta, pa je na njegovo mesto uleteo Zlatko Pejaković.
      I mlađani Bora Čorba je igrao jednog od apostola…

      U švedskoj verziji Mariju Magdalenu je igrala Agneta Faltskog, nešto kasnije popularna kao plavuša iz ABBE. Itd…

      A rakiju ćemo popiti, ne brini… 🙂

      1. Не сери да имаш снимак?
        Не рачунам онај сингл где пева само Златко Голубовић (мада може и то, мислио сам да га имам – а немам), него онако све.

        1. Da imam, već bi ti poslao snimak. Ako uopšte postoji.

          PGP RTS ima zvanični kanal na Cevki, pronašao sam Zlatka, pa skini audio. Ima još dosta njegovih pesama kao i drugih retkosti na koje smo odavno zaboravili.

          https://www.youtube.com/watch?v=0LMt6y6mYdw

          Nije za flašu, al’ sam se kvalifikovao za čašicu. 🙂

  2. Predstava je pregrmela celu jednu sezonu, premijera je bila juna 1972, taman pred letnji pozorišni raspust, dok je poslednja, 21. repriza igrana juna 1973. Na sajtu Ateljea se već neko vreme zaturila odlična tekstualna arhiva svih predstava koje su u njemu odigrane od osnivanja, a u njoj piše i da su, sem B. Đorđevića, u ansamblu bili i Sneška Jandrlić i verovatno njen brat Željko, Srđan Marjanović i braća Kozlica (jedan je beše uređivao disko muziku na Beogradu 202). Verovatno je tu još neko poznato ime u ansamblu koje nisam prepoznao.

Komentari su onemogućeni.