Veća fotografija je ovde.
Kad god se zateknem u nekom novom gradu, pa makar to bilo na dva sata, volim da se bar na čas pomerim iz centra ili sa turističkih tačaka u ulice u kojima diše svakodnevica. To su mesta na kojima možete da primetite kako neki grad zaista izgleda, kako diše, kakav mu tempo odgovara i kakvi ljudi zaista tu žive. Imao sam sreće da, bez ikakve žurbe, osetim Berlin u tom pogledu: šetao sam ulicama Neuköllna i njemu susednog Kreutzberga. To šarenilo se ne da opisati: spremiću foto-priču o ulici i okačiću je na fejZbuk u nadi da ću uspeti da dočaram taj duh.
I šetajući tako kroz Oranienstrasse u Kreutzbergu, slikajući grafite po ulazima zgrada koji se smenjuju sa hipsterskim kafićima, indijskim restoranima i prodavnicama lula koje definitivno ne služe za konzumiranje duvana, u blizini kultnog kluba SO36° naleteo sam na sliku koja zamalo da mi promakne, onako utopljena u šarenilo zida: automat za prodaju slatkiša (koji, očigledno, funkcioniše). Nisam isprobao spravu, dakle ni artikle koji se prodaju, što mi je sad žao. Trebalo je to da učinim, ama fore radi. A nije da nije, džep mi je bio pun sitniša u apoenima manjim od jednog evra. Elem, Nemci imaju dekadentnu naviku da vrate kusur do poslednjeg žutog centa. U jednom kafiću, čak, konobarica nije prihvatila odmahivanje rukom kada je krenula da vrati kusur, nego ga je vratila, pa ga prihvatila tek nakon što smo novac po odlasku ostavili na stolu.
_______________
° Mala foto-digresija na kraju:
Ovo je ulaz u klub SO36, na čijoj pozornici je, u isto vreme kad i u klubu CBGB u Njujorku, nastajala istorija punk i new wave pokreta. Pritom, hajde da primetimo da SO36 i dalje radi. A onih romantičnih godina, redovni gosti su bili i gospoda James Newell Osterberg i David Robert Jones, inače poznatiji pod pseudonimima Iggy Pop i David Bowie.