Zapis iz Berlina (12): Dometi konzumerizma

Veća fotografija je ovde.

Kada u istu jednačinu stavite aktuelni trend organizacije potrošačkog društva, povoljnost tržišnog nastupa u prestonici najbogatije države Evropske unije i upravo nastup jedne od najjačih multinacionalnih kompanija sveta, dobijete Sony Center.

Ako sam ikada i kročio na glamuroznije mesto namenjeno najširoj publici, mislim na ona za koja nema potrebe da plaćam ulaznicu da kročim, ja toga mesta ne mogu da se setim.

Sony centar, Berlin 2016.

Kako najbrže opisati ovu silu novca pretočenu u kompleksni kolaž građevine, krupnog biznisa, reklame i svetla? Dobar citat nalazim na vikipediji: to je prikaz sajberpank urbane korporativne futurističke estetike. I dok vi iz ovog meteža secirate reči koje tvore besmislenu (ali jednako tačnu!) sintagmu o mestu koje zaista postoji na ovom svetu, reći ću vam i ovo: napravio sam desetak fotografija i pobegao odande glavom bez obzira. I ako mene pitate, neću se vraćati u Sony centar kad se opet zateknem u Berlinu, jer tamo nema ničeg za mene. Čak ni bioskop: za filmove koje ja volim da gledam dovoljni su obično filmsko platno, projektor koji vrti 24 celuloidne sličice u sekundi i dva zvučnika.

Sony centar, Berlin 2016.

Ali, znate kako je: i to je deo slike o Berlinu. U paru sa Friedrichstrasse, ulicom u kojoj su parkirane najskuplje prodavnice u gradu, gde se po pravilu nalazi juvelirnica kompanije Swarovski, gde ručni satovi koštaju pet evropskih cifara, a u buticima se prodaje garderoba koju dogodine nećete pronaći u outletima, i Sony Center nudi sve ono što ište đavo koji čuči na vašoj duši i opija se njenom slabošću. A ako išta znači informacija: Sony je ovo napravio 2000. godine uz trošak od milijardu i po maraka, a prodao jednom investicionom fondu 2008. za manje od 600 miliona evra. Saberi, oduzmi, pomnoži i podeli: bez operativnih troškova, to je marketinški izdatak od oko pola evra u sekundi tokom oko devet godina…

No, ipak je to samo jedan blok zgrada; eno, jedan kišobran ga prekriva. Bes konzumerizma, braćo draga, u sili kakvu nisam do sada video.

Ovo nije Sony centar, ali jeste Berlin 2016.

I to bi bilo to, za sada.

– * –

Pitanje za vas glasi: želite li da vidite još fotki iz Berlina? Imao bih o čemu, samo je pitanje da li vam je po volji. Polje komentara je vaše.

3 komentara na temu “Zapis iz Berlina (12): Dometi konzumerizma”

  1. Očigledno je da nisi bio ovde.

    Znaš šta je najgore? Posle ne mnogo vremena, oguglaš. Reakcija ti je… tja.

    Onda te jako obraduje malo, svedeno mesto sa dušom.

    Evo pričam na primer o ovome:

    http://www.dubai360.com/?gclid=CP2Hpo_F_MwCFYIW0wodq3wKOg#!s=1424-dubai-mall-ground-main-entrance-outside&l=en&ath=-720.8550745256316&atv=0.4570807814608003&fov=92.54719489242575&projection=PLANAR

    naspram ovoga (ne, nema 360 panorame, ali ima ubitačno dobre kafe, a i motora, ko voli):

    http://www.buro247.me/lifestyle/cars/caf-rider-custom-motorcycles-in-dubai.html

    Ne radi im web, ali im radi fejZbuk. Pogledajte. Ko dođe, idemo na kafu. Na ono mesto gore, ne idem.

Komentari su onemogućeni.