Veća fotografija je ovde.
Kada na putu od Alexanderplatza ka Brandenburškoj kapiji pređete Ostrvo muzeja i posle drugog mosta prođete pored Istorijskog muzeja, naići ćete na građevinu koja je relativno malena spram pompeznog oblika starogrčkih hramova, sa sve dorskim stubovima i frizom koji sadrži reljef. To je Neue Wache (čita se “noje vahe”), zvaničnim nazivom “centralni memorijal Savezne Republike Nemačke posvećen žrtvama ratova i diktatura”.
Kada kročite u jedinu prostoriju, na njenoj sredini, relativno maleno, zateći ćete složenu skulpturu: majka ogrnuta u pokrov drži u krilu mrtvog sina. Ako se posreći sunčano vreme, kao što sam ja imao sreće, zapazićete da se na krovu nalazi okulus (otvor) nalik onome u Panteonu u Rimu, iako iznad ne postoji kupola nego je krov ravan, koji baca odsjaj na određeno mesto; kad sam se ja tu zatekao, naleteo sam baš na sjajnu fleku u uglu i to vidite na ovoj slici.
Građevina izgrađena pre tačno 200 godina, a za to vreme je menjala svoju namenu ili suštinu nekoliko puta. Najpre je to bila stražara krunskog princa Prusije. Nedugo potom, građevina je posvećena ulozi Prusije u ratovima sa Napoleonom. Zbog toga se na frizu našla Nika, grčka boginja pobede i patika sa vazdušnim đonom.
Neue Wache je i dalje bio stražara do 1918. i poraza Nemačke u Velikom ratu. Tada je, po kolapsu klasične monarhije, Neue Wache redizajniran u memorijal svim žrtvama Velikog rata. Kad su Nacisti došli na vlast, građevina im je služila za neke njihove rituale, što je navuklo usud, pa je građevina teško postradala tokom (ništa manje perverznog) savezničkog bombardovanja i artiljerijske vatre u uličnim borbama.
Građevina se zatekla u Istočnom Berlinu, u DDR-u, pa je 1957. započeta, a 1960. završena popravka i tada je ona proglašena memorijalom žrtvama fašizma i militarizma. 1969. su dodali večiti plamen i počasnu stražu i tako je ostalo do sloma Istočnog bloka.
Najzad, kada je Nemačka ujedinjena, Neue Wache je dobio novu posvetu, koju i danas nosi. Tada je večiti plamen pod kič-prizmom sklonjen, a stavljena pijeta koja je i danas tu, tačno pod okulus. Izloženost pijete suncu, kiši, snegu i mrazu simbolizuje stradanje stanovništva Nemačke u Drugom svetskom ratu… Pre nego što pomislite ili kažete nešto, podsetiću vas na istorijsku činjenicu da je nemački narod, pod čizmom onog ludaka, nagrabusio ništa manje od ostatka Evrope.