Veća fotografija je ovde.
Verujem da ne treba da vas bogzna koliko ubeđujem u to koliko je Berlin vibrantan grad. Oni koji su putovali i videli mnogo više nego ja kažu da u Evropi nema mnogo takvih mesta. Gde god pogledate, vidite nešto zanimljivo; u kom god pravcu da pružite korak, stići ćete na neko mesto koje priča priču. Zanimljive su ikone svakodnevnog življenja: Trabant, istočnonemački automobil koji u opisima ljubitelja automobila redovno završava kao najegzotičniji tehnološki artefakt Istočnog bloka (Jugo mu po toj reputaciji nije ni prineti; obaška što mi ne volimo da se počivša nam država poistovećuje sa Istočnim blokom), danas se relativno često sreće po turistički intenzivnim tačkama u Berlinu. Ali, ne samo kao obično prevozno sredstvo – posle više od četvrt veka, bilo bi to baš groteskno – već kao hipsterski simbol u voznom stanju, koji bez razlike nosi na sebi neki vid vizuelnog ili pak tehničkog preuređenja i koji kao takav postaje izjava.
Takav beše i ovaj komad: reč je o vozilu firme koja obavlja turističku uslugu vožnje radi razgledanja grada. Sedeli smo na pauzi za kafu u neposrednoj blizini kote Checkpoint Charlie i taman sam slikao dva šarena Trabanta i fotoaparat mi se zatekao u ruci – kada je naišao ovaj auto. Na raspolaganju za slikanje sam imao možda tri sekunde. Posrećilo mi se da mi niko ne utrči u kadar ili da podešavanja fotoaparata budu, po starom Marfijevom obrascu, potpuno pogrešna za incidentalnu potrebu.
Ne mogu da vas ostavim bez bonusa: u nastavku vam pokazujem još nekoliko Trabanta na koje sam nabasao hodajući Berlinom.
Prvo dva komada koja sam slikao neposredno pre nego što je naišao onaj long vehicle:
Bili su jedan pored drugog. I da ne bude zabune, jer malo je nejasno u metežu sledeće slike: putokaz “Noir Berlin” je doista zakačen na krovni nosač ovog Trabanta.
Pa onda jedan na koji sam natrčao neposredno pored onog preostalog dela Zida koji je pretvoren u Galeriju na istočnoj strani (to je ona priča od juče):
Da, dobro vidite: to je “Gorbimobil”. 
Uh… ups. Pardon!
Ah, da: evo jednog koji je izložen u prodavnici majica i suvenira; ako se dobro sećam, beše to nadomak TV tornja.
I to bi bilo to. 