Vožnja automobilom traži koncentraciju, a najgore što sebi možete da učinite je da nasnimite omiljenu muziku koja će da se vrti u pozadini. Onda od koncetracije nema ništa, a šansa da se zakucate u nešto baš tvrdo & neprijatno se eksponencijalno povećava. Slaba je to uteha kada se dođe u stadijum da se leče posledice.
Odavno sam napravio kompromis – trudim se da mi u automobilu svira nešto što volim, a u šta ne moram da se udubljujem. Kompilacije funka/soula, a da ne poznajem izvođače su se, iskustveno, pokazale kao dobitna kombinacija. Prihvatiš zdravo-za-gotovo i pičiš…
