Ne znam kako vi podnosite ove vrućine. Ja se mučim – slabo spavam, apetit mi je nikakav, mnogo pijem (vode, da ne bude zabune) i svašta mi se mota po glavi, što nije neuobičajeno. Normalno, kada sam već u takvom stanju, u jednom trenutku upadnem u dremku koje nisam ni svestan…
Ne znam koliko sam spavao ili šta već, ali da zabeležim dok se još uvek sećam…
Elem, u snu mi se priviđa Thomas Dolby kako svira “She Blinded Me with Science“, al’ nikako da ukužim pevača, sve mi se izmiče iz kadra. U jednom trenutku okačim da pesmu peva Miloš Babović (šta će on tu kada je na blogu zadužen za tvrđe muzičke materijale) i sve mi, u trenutku, postane jasno: gospođa Babović, inače jedna mila i vesela osoba koja pleni svojim šarmom, pustila ga je da se izduva…
Suncetijebemžareno, zar mi nije bila dovoljna ona epizoda kada je Willie Nelson uhvatio da svira gusle… 
U tom trenutku padne mi na pamet da je bolje da proverim poštu nego Facebook, jer tamo, ionako, nema ničega korisnog ni za mene, a ni za ostatak sveta…
Al’ navike su navlake… 
U sandučetu sa poštom sačekala me je poruka od čoveka koji se odaziva na nadimak Zed a, da prostite, nemam pojma sa kog dela Zemljine kugle se javlja. Ali je vrlo ubedljiv:
“Šaljem ti The Fallout Club i Trevora Herona, It’s hard to find.”
Igor i Šef imaju svoju teoriju o sinhronicitetu koja, doduše, nije naučno dokazana (pitaćemo Babovića), al’ “radi radnju”…
Nešto mi, kao, pukne pred očima sve u nadi da to nije slučajno…
Valex i ja smo se već poprilično “potrošili” gledajući/slušajući/skačući na Skunk Anansie na lokalnom muzičkom festivalu… Doktorka, kojoj sam se sutradan žalio, reče mi da takvi događaji nisu više za moja staračka kolena…
Da ne skrenem baš toliko da završim u jarku… The Fallout Club je kratko trajao: kraj ’81 i skoro cela ’82. Članovi grupe, od kojih je najpoznatiji Thomas Dolby, nastavili su u nekom drugom okruženju. Fenomenalni pevač, Trevor Herion, snimio je jako dobar solo album Beauty Life (1983) koji nije postigao ništa.
I ubio se. 