Ako su priče iz brojnih knjiga tačne, Beatlesi su ovu pesmu pokušavali bezuspešno da snime u više navrata. Snimili su je tek kada je njen autor, George Harrison, doveo svog kuma u studio. Iako je ostatak Velike četvorke bio gadljiv na gostovanja muzičara van grupe, Harrison ih je nekako ubedio da se Eric Clapton prihvati gitare na snimanju i odsvira solo.
Tako je napisana još jedna stranica muzičke istorije.
Povodom Harrisonovog 60. rođendana izdat je album Songs from the Material World (2003) koji nije loš. Otvara ga Todd Rundgren sa “While My Guitar Gently Weeps” – njegova verzija, iako tehnički besprekorana, u neku ruku je razočaravajuća. Kako je Rundgren poznat kao velemajstor produkcije i veoma maštovit čovek, prosto mi je bilo neverovatno da se nije poigrao sa velikom pesmom, nego je originalni aranžman manje-više samo prepisao i interpretirao.
Oduševio kada sam naišao na današnji snimak. Čini mi se da mi je neko ovakvo izvođenje falilo. Za neupućene: za klavirom je Joe Jackson, još jedna velika autorska faca koja čitavu svoju karijeru deluje nekako iz drugog plana. Ni gudači nisu skrpljeni zbrda-zdola: Ethel String Quartet ima reputaciju grupe koja voli da eksperimentiše i rado svira sa rok muzičarima.
Čeprkajući po netu, video sam da su Jackson i Rundgren 2004-2005 godine imali zajedničku svetsku turneju sa Ethelom, a sudeći po drugim snimcima sa te turneje koje sam pogledao, koncerti su im funkcionisali kao podmazani.
Još da sam ih tada pogledao uživo, srce bi mi bilo na mestu. 