Savet Alana Forda:
Ne lipši, magare, do zelenih novčanica.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Savet Alana Forda:
Ne lipši, magare, do zelenih novčanica.
Svakodnevno se trudimo da na stranicama bloga govorimo o muzici koju izvode majstori i velemajstori, što nije ni malo lako. Ukusi su različiti i ne očekujemo da svi budu zadovoljni, a šetanje kroz žanrove ne mora svakome da se svidi.
Ponekad zasviramo i za sebe, jer ovakav majstorluk se retko viđa.
So let’s leave it alone, ’cause we can’t see eye to eye
There ain’t no good guy, there ain’t no bad guy
There’s only you and me and we just disagree
Pucanje veza i razvodi brakova su danas postali uobičajena stvar. Ljudi, barem kod nas, sve su više nezadovoljni, sve manje je novca, a kada njega nema dovoljno i emocije se ubrzano tope.
Ako možemo da se složimo da je to značenje reči “minglewood“.
Danas nema puno priče, jer šta vredi pričati o nečemu što se ne može objasniti. Evo, otkucajte “Lindley” u pretragu Suštine pasijansa, pročitajte tih pet priloga i poslušajte šta tam oima da se čuje. Zavirite na listu referenci rada sa drugima i za druge pre nego što skontate da je ona lista njegovih solo radova veoma nekompletna.
Pa tek onda poslušajte ovo, suncetiebemžareno.
A? Šta sad reći?
Једно од начела која су довела до начела истовремености је оно да су неке идеје толико саме по себи јаке, да ће наћи начина да се појаве, све и да кроз сто година неко измисли времеплов (енгр. временску машину) и врати се овосад да убије њеног доносиоца. Неке су толико јаке и нестрпљиве да се појаве упоредо на више места, у отприлике исто време. Историјско-материјалистички речено, квантитет (предуслови!) буде толико трудан да ће да роди тај квалитет па макар на лакат, или на неколико.
Тако је било и са Глугенијем. Не само што је имао онолико претходника (који су од хардвера имали неке помичне траке са речима и картон са рупама кроз које су се те речи читале), него што се до нових отеловљења тог духа долазило разним заобилазним путевима.
Глугеније II Немогући има поприличну историју. Испочетка, те 1991, уопште није био намењен томе, него је требало да буде генератор лозинки. Захтевало се* од њега да прави речи које би личиле на обичне, звучале скоро познато, а биле скроз нове, те би се тако лако памтиле а не би постојале у речницима.